Мач кана Кубрата на изложби у Москви

Објављено март 20, 2007, 13:29 BG
Актуелизовано април 02, 2007, 10:48 BG

Мач кана Кубрата на изложби у Москви Од 13. марта до 13. маја Пушкински музеј у Москви домаћин је Руско-немачке изложбе 'Епоха Меровинга – Европа без граница'. Приказани су уникатни налази мало познатог периода: V - VIII века после Христа. Taда je варварин Меровеј основао франачку Краљевину Меровинга са центром у данашњој Белгији. Бивше Римске провинције у рејону и у Европи трансформисане су у спој позне античности и нове варварске културе. Археолошким налазима од Урала до Атлантског океана руски организатори изложбе допуњују величанственост епохе, када су се ударали темељи ране средњовековне Европе.

– Изложбена дворана
– Мач кана Кубрата
Слике: Чавдар Стефанов
















Међу оним што се могло видети у дворани, мирне душе се може тврдити да се међу експонатима понајвише истичу бугарска блага из руских музеја и светски познато, по речима организатора, благо кана Кубрата. За њих је издвојено неколико витрина у центру дворане, па су сниматељи и фоторепортери јуришали на њих.

Мач кана Кубрата налази се у центру сале. Поред њега, у другој витрини су златни накити с краја 7-ог и почетка 8-ог столећа као и оружје из Борисовске сахране крај Геленџика, на јужној граници Хазарског каганата (по свему судећи Бугарина из властелинског рода). У још неколико витрина у близини има налаза из блага Кубрата. Ту су и изванредне ископине из сахране Морској чуљок, у суседству са невероватним медаљонима од злата из друге, евентуално опет бугарске сахране. Изложени предмети имају само опис где су откривени. О бугарском трагу сведоче и слике по страни – о Кану Кубрату и његовом саве

Kubrat

Kubrat (bug:Kubrat; grčki: Χουβρατις; eng. Kubrat, Kurt) je bio Bugarski vladar kome je pripisana zasluga za stvaranje velike Bugarske 632. godine, kada je porazio Avare i ujedinio sva bugarska plemena i ostale plemena na toj teritoriji, danas poznatoj u istoriji kao područje stare velike Bugarske (Old Great Bulgaria).
//
Istorija

Kubratovo ime je prvi put spomenuto od strane patrijarha Nikifora I. od Konstantinopolja (Patriarch Nikephoros I of Constantinople) u njegovom delu: Istorija sintomus brevarium (Historia syntomos, breviarium) iz 9. veka.
U spisku Bugarskih kanova Kubrat je spomenut kao Kurt iz klana Dulo. Neki izvori ga povezuju kao jednog od naslednika Atile, po majčinoj liniji kao pripadnika Ermi klana (Ermy clan), pošto mu je rod po majci Organa (Organa) bio poticao iz tog klana.[1]
Kubrat je bio izvesno vreme Vizantijski talac kao zaštita od dinastijske borbe za prevlast u Turskom Kaganatu. Kao što je vizantijski istoričar , iz 7. veka Jovan od Nikije (John of Nikiu), zabeležio:
Kubrat (Quetrades), princ od Huna (Moutanes), i Organov nečak (nephew of Kuemaka), je bio kršten i kao mali poslan da se školuje u Konstantinopolj gde je postao blizak prijatelj sa imperatorom Herakliusom (Heraclius).Kubratova godina rođenja je nepoznata, jedino što je sigurno je njegov boravak u Konstantinopolju, krštenje, školovanje, prijateljstvo sa imperatorom Herakliusom (610. - 640.) i dobijanje titule patricije koja je i pronađena na prstenu u njegovom grobu.
Kvota patrijarha Nićifora' Kratka istorija[3] gde spominje Kubrata kao vladara Unogora
Po povratku iz Konstantinopolja preuzima vlast od Organa koji je u njegovom odsustvu vladao Utigurima . Isteravši Avare sa svoje teritorije, ujedinjenjem svih bugarskih plemena , Kubrat kanovo carstvo se prostiralo od delte Dunava do reke Volga. Kubrat je bio jedan od retkih koji je svoju vladavinu proveo u miru sa Vizantijom, verovatno zbog prijateljstva sa imperatorom i poštovanjem vizantijske kulture, sa kojom je odrastao za vreme svog boravka u Konstantinopolju.

Kubratov grob

U 1912. godini Ukrajinski seljak u blizini Poltave, je prilikom obrade zemlje otkrio grobnicu sa velikom količinom dragocenosti, srebra i zlata (52kg), uključujući i prsten koji je omogučio i olakšao, identifikaciju pošto je bilo izgravirano sa podacima Kubrat kana (Chouvr(a)Tou patr(i)k(iou)), a što je bio status koji je on imao u Vizantiji.