Tajna Rimske riznice

U MUZEJU SREMA POČEO DUGO OČEKIVANI PODUHVAT


Tajna rimske riznice

Novopazovačko otkriće 6.600 primeraka rimskog novca čekalo na obradu 16 godina






Sremska Mitrovica, 29. maja


Sremska Mitrovica: Trebaće tri godine da se obradi otkopano blago
Jedna velika arheološko-numizmatička atrakcija, čiji se naučni značaj tek nazire, izašla je iz muzejske tišine posle 16 godina čekanja. Arheolog- numizmatičar Pavle Popović iz sremskomitrovičkog Muzeja Srema i konzervator Branko Drča, savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, počeli su obradu 17,5 kilograma rimskog novca pronađenog u Novoj Pazovi. Na samom početku ovog poduhvata zapaženi su veoma retki i veoma značajni primerci, a konačna procena verovatno će biti moguća 2005. godine, kad se završe obrada i konzervacija.

Novopazovačko "zakopano blago" otkriveno je sasvim slučajno 26. oktobra 1987. godine, prilikom kopanja linije za kanalizaciju u ulici Dušana Petrovića Šaneta. Bagerom je iskopano nekoliko ćupova sa novcem, od kojih su tri ćupa, zahvaljujući velikom trudu policije, završila u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici. Očevici ovog velikog otkrića izjavili su da su iskopana četiri ćupa, od kojih je jedan odnesen u Beograd, gde mu se svaki trag izgubio. Odnela ga je osoba čiji identitet policija nikada nije uspela da ustanovi, i tajna o sadržaju četvrtog ćupa nikada neće biti otkrivena, kao što neće biti razjašnjeno kako se tako spretna osoba našla baš na tom mestu i baš u tom trenutku.

"Nedostajuće karike" za nauku

Novopazovački dečaci imali su tih poslednjih dana oktobra pune džepove rimskog novca, koji je policija danima prikupljala idući od kuće do kuće. Kad je prikupljanje završeno, Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici predato je 17,5 kilograma, odnosno 6.600 primeraka rimskog novca. "Nešto" je otišlo i u Beograd: 4. novembra meštanin Nove Pazove Dragan Bogdanović predao je Narodnom muzeju jednu keramičku posudu sa 364 primerka rimskog novca!

– Kako je 1987. godine predato Muzeju Srema ovo blago nije dirano, jer nije bilo novca za njegovu obradu i konzervaciju – kaže viši kustos Muzeja Srema, arheolog – numizmatičar Pavle Popović. – Iako nauka od ovog otkrića očekuje odgovore na mnoga važna pitanja, trebalo je da prođe 16 godina da se obezbede početna sredstva za projekat obrade i konzervacije.

Za kompletnu obradu i konzervaciju 6.600 primeraka novca još nije obezbeđen sav iznos od skromnih 700.000 dinara, pa ni iznos od 220.000 dinara potreban za rad u ovoj godini. Ovaj osetljivi posao započet je zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu sa 60.000 dinara. Pavle Popović se nada da se obrada i konzervacija neće prekidati zbog nestašice novca.

Već prvi "pogled" dvojice stručnjaka na nekoliko stotina primeraka novca iz ove atraktivne ostave ukazuje na mogućnost da nauka dođe do nekih važnih odgovora, do nekih "nedostajućih karika" za kojima traga. U malom delu pregledanog pronađeno je više veoma retkih primeraka, poput jednog iz vremena Konstantina Velikog, koji je iskovan u kovnici u Konstantinopolju 328. godine. Drugi primerak predstavlja još veću retkost i vrednost, jer ga je iskovao car-dečak Hanibalijan oko 336. ili 337. godine. Ovaj primerak je gotovo svetski unikat zbog interesantnog reversa sa personifikacijom Eufrata. Za sličnim primercima u svetu vlada veliko interesovanje.

Iščekivanje najmlađeg primerka

– Obrada ostave iz Nove Pazove, kako misle najznačajniji autoriteti rimske numizmatike, razjasniće mnoga otvorena pitanja u vezi sa monetarnim sistemom kasnog rimskog carstva – kaže Popović. – Realno je očekivati da detaljna analiza ove ostave otkrije i do sada nepoznate i neobrađene varijante tipova rimskog novca, čime ćemo značajno da proširimo znanje o numizmatičkim varijetetima, za koje postoji veliko interesovanje u svetskoj numizmatici. Novopazovačka ostava predstavlja potencijalno najznačajniji numizmatički nalaz na teritoriji rimske provincije Panonija Sekunda.

Najveći deo od 6.600 primeraka iz ove ostave je posrebren bronzani novac, koji ne može da se čisti po klasičnim metodama. Potrebno je uložiti mnogo truda i opreza da bi se sa novca skinulo što manje plemenite patine.

Nakon prvih obrada, Popović i Drča su konstatovali više desetina reversa, među kojima je najzastupljeniji tip "glorija eksercitus" sa dve i sa jednom zastavom, koji datira iz 330. i 341. godine.

– Kako takvog novca ima najviše, skloni smo da verujemo da je u tom periodu formirano jezgro ove ostave – kaže Popović. – Za numizmatiku je veoma važno da otkrijemo najmlađi novac među svim primercima, kako bismo utvrdili vreme zakopavanja novca. Do sada smo pronašli jedan primerak posmrtnog novca Konstantina Velikog iz 336. do 346. godine, kad su, nakon očeve smrti, Konstans i Konstansije Drugi sproveli monetarnu reformu carstva.

I kod ovog otkrića, kao što je slučaj sa drugim nemerljivo vrednim antičkim atrakcijama, arheolozi su onemogućeni da izuče neposredni ambijent u kome su ćupovi zatečeni. Za arheologiju je veoma važno da nestručna lica prekinu sve radnje nakon uočavanja eksponata, jer ih svako fizičko pomeranje praktično izmešta iz istorijskog konteksta. Skoro po pravilu, na mestu otkrića nađu se i zainteresovani iz kanala kriminalne trgovine antikvitetima, pa uvek prevagne njihov interes da se deo kulturnog blaga prisvoji i, u tu svrhu, da se zamute činjenice o mestu otkrića.



Dragorad Dragičević