Cetnicko blago vredno 8 miliona dolara

Dra*ža znao za kra*đu
Mi*lo*rad BO*ŠNjAK 06.10.2005, 17:54:59

KAD je bri*tan*ski oba*ve*štaj*ni pu*kov*nik Dju*en Bil Had*son pred čet*ni*ci*ma otvo*re*no hu*lio na Hri*sta, bi*le su to pr*ve sum*nje u iskre*nost nje*go*ve mi*si*je. Ta mi*si*ja se okon*ča*la su*prot*no pla*ni*ra*noj - po*krao im je ve*ći*nu zlat*nog nov*ca od kra*ljev*ske ju*go*slo*ven*ske vla*de iz Lon*do*na.
Had*son je Rav*no*gor*ci*ma smr*sio sve kon*ce, kao što je mr*sio i na sam Ve*li*ki pe*tak. Vla*dan Va*si*lje*vić, čet*nič*ki emi*grant iz Oha*ja, ina*če sve*dok svih zbi*va*nja oko šta*ba Dra*že Mi*ha*i*lo*vi*ća, ka*že:
- Pred Us*krs Ha*a*son je od*seo u na*šoj ku*ći. Na Ve*li*ki pe*tak tra*žio je od mo*je maj*ke da mu is*pr*ži ja*ja na kaj*ma*ku. Ona ga upo*zo*ra*va da bi to bi*la gre*ho*ta pre*ma Isu*su Hri*stu, da bi, kao i Sr*bi, mo*rao da po*sti. "Glu*po*sti! Da je Hrist va*ljao ne bi ga ni ra*za*pe*li" - od*go*vo*rio je Had*son, pred pre*ne*ra*že*nom maj*kom i pre*da mnom.
Ot*kud za*blu*da da je to zla*to za*ko*pa*no kod Čač*ka? Otud, što su Pra*nja*ni i Rav*na go*ra na en*gle*skim kar*ta*ma pri*ka*za*ni kao ča*čan*ski, a ne gor*njo*mi*la*no*vač *ki atar. Ili i za*to da bi mu en*gle*ski oba*ve*štaj*ci za*me*li trag.
- En*gle*zi su po*moć uvek ba*ca*li avi*o*ni*ma u re*o*nu Pra*nja*na, no*ću. Za pri*jem po*mo*ći bio je za*du*žen upra*vo Had*son, a nje*go*vi pr*vi sa*rad*ni*ci bi*li su De*nis i Gas, oba*ve*štaj*ni ofi*ci*ri ko*ji su u Dra*žin štab sti*gli pre nje*ga. Kad god je iz avi*o*na ba*ca*na ode*ća, le*ko*vi i slič*no, to su če*ka*li njih tro*ji*ca i čet*ni*ci. A kad je ba*če*na stro*go po*ver*lji*va po*moć, (zlat*ni no*vac) to se če*ka*li is*klju*či*vo En*gle*zi! Naj*vi*še zla*ta je sla*to 1943. kad je Had*so*no*va mi*si*ja bo*ra*vi*la u ku*ći mog ro*đa*ka Slo*bo*da*na Va*si*lje*vi*ća. Tih no*ći, En*gle*zi su kri*o*mi*ce od*la*zi*li iz ku*će, sa*če*ki*va*li po*šilj*ke zla*ta iz va*zdu*ha i po*sle ih za*ko*pa*va*li na me*sti*ma ko*je sam na*veo.
Dra*ža Mi*ha*i*lo*vić i nje*gov naj*u*ži štab su, sve*do*či da*lje Vla*dan Va*si*lje*vić, zna*li za ovu kra*đu zlat*ni*ka. Baš za*to, Dra*ža je stal*no bio u su*ko*bu sa Had*so*nom, a ne za*to što su En*gle*zi okle*va*li sa iz*vo*đe*njem rat*nih dej*sta*va u Sr*bi*ji, ka*ko će po*sle tu*ma*či*ti zva*nič*na isto*ri*o*gra*fi*ja. Va*si*lje*vić je bio je*dan od ku*ri*ra za ve*zu pri Dra*ži*nom šta*bu, za pod*ruč*je pod Rav*nom go*rom.
- Po*sle ra*ta, ne*što čet*nič*kog zla*ta, ko*je Gol*ner ni*je us*peo da ot*ko*pa, na svom ima*nju slu*čaj*no je is*ko*pao sin Zor*ke Si*mo*vić - tvr*di Va*si*lje*vić.
Sve*to*lik Vu*ko*vić, vla*snik po*me*nu*te vo*de*ni*ce, ni*je imao de*ce. Po*si*nio je Mi*lo*va*na Đur*đi*ća, ko*ji je umro pre 21 go*di*nu. Nje*go*va udo*vi*ca Mi*le*sa (75) odr*ža*va tu ne*ren*ta*bil*nu vo*de*ni*cu. Ona i me*šta*ni Ko*štu*ni*ća, Pra*nja*na i Bra*ji*ća se kao kroz ma*glu se*ća*ju pri*ča o čet*nič*kom zla*tu, "za*ko*pa*nom tu ne*gde"... Nji*ho*vi naj*bli*ži su po*sle ra*ta stro*go ću*ta*li. Po*go*to*vo od 1948. kad je po*lo*vi*nu zla*ta na pre*va*ru ot*ko*pao i iz SFRJ iz*neo Gol*ner. Taj*nu bi, obič*no, od*no*si*li u grob, jer je OZNA tu*da če*sto vr*šlja*la u po*tra*zi za čet*nič*kim zlat*ni*ci*ma. Vla*dan Va*si*lje*vić je po*sle ra*ta dva*put ro*bi*jao.
- Sva*ko pi*ta*nje isled*ni*ka bi*lo je: "Gde je čet*nič*ko zla*to"? Ću*tao sam, pra*ve*ći se da o tom zla*tu ne znam ni*šta. Naj*i*skre*ni*je re*če*no, tra*ho*vao sam da me ne ubi*ju... Po*sle ra*ta, dva*put sam po*ku*šao da ile*gal*no po*beg*nem iz SFRJ. Oba pu*ta su me uhva*ti*li. Tek 1973. sam us*peo da pot*pla*tim jed*nog ud*ba*ša iz Gor*njeg Mi*la*nov*ca, ko*ji mi je is*po*slo*vao pa*soš - pri*se*ća se ovaj emi*grant.

DRU*ŽE*NjE

NA Rav*noj Go*ri sam se dru*žio sa Zvon*kom Vuč*ko*vi*ćem, ofi*ci*rom u Dra*ži*nom šta*bu, ko*man*dan*tom Ta*kov*skog od*re*da. Bio je Dra*žin naj*ver*ni*ji sa*rad*nik. Dru*že*nje smo na*sta*vi*li u Ame*ri*ci, na*kon mog bek*stva iz SFRJ. On mi je, ov*de u Ame*ri*ci, op*šir*no pri*čao o ukra*de*nom čet*nič*kom zla*tu. Znao je o nje*mu ve*o*ma mno*go. I on mi je, iz pr*ve ru*ke, sve*do*čio da je Dra*žin naj*u*ži štab bio upu*ćen u en*gle*sku kra*đu zla*ta, ali ni*je zbog nje pro*te*sto*vao kod Čer*či*lo*ve vla*de stra*hu*ju*ći da se ne na*lju*ti - pri*me*ću*je Vla*dan Va*si*lje*vić.

ŠPI*JUN

PO že*lji sa*mog Čer*či*la, ru*dar*ski in*že*njer Dju*en Bil Had*son pre*ve*den je u "MI-6", od*sek bri*tan*ske taj*ne slu*žbe za ino*stran*stvo. Na*u*čio je vi*še je*zi*ka, pa i srp*ski. Is*kr*can je pod*mor*ni*com na cr*no*gor*sku oba*lu, oda*kle se pre*ba*cio na Rav*nu go*ru, kao oba*ve*štaj*ni i ofi*cir za ve*zu. Uvek je bio uz Dra*žin štab.

Ote mi pola zivaca dok sam procitao o ovom tvom blagu )))))))
Pozdrav

Nisam proverio kako je ispalo jer sam clanak kopiran uneo ovde,izvinjavam se svima,probacu da ispravim gresku,a imam jos jedan o ovome.

[Vumi]

Bice da taj tvoj program za kopiranje ne radi bas savrseno . Da ti nije ispao na pod pa sad samo zvjezdice pred sobom vidi

Draža znao za krađu
Milorad BOŠNjAK 06.10.2005, 17:54:59

KAD je britanski obrveštajni pukovnik Djuen Bil Hadson pred četnicima otvoreno hulio na Hrista, bile su to prve sumnje u iskrenost njegove misije. Ta misija se okončala suprotno planiranoj - pokrao im je većinu zlatnog novca od kraljevske jugoslovenske vlade iz Londona.
Hadson je Ravnogorcima smrsio sve konce, kao što je mrsio i na sam Veliki petak. Vladan Vasiljević, četnicki emigrant iz Ohaja, inače svedok svih zbivanja oko štaba Draže Mihailovića, kaže:
- Pred Uskrs Haason je odseo u našoj kući. Na Veliki pretražio je od moje majke da mu isprži jaja na kajmaku. Ona ga upozorava da bi to bila grehota prema Isusu Hristu, da bi, kao i Srbi, morao da posti. "Gluposti! Da je Hrist valjao ne bi ga ni razapeli" - odgovorio je Hason, pred preneraženom majkom i preda mnom.
Otkud zabluda da je to zlato zakopano kod Čačka? Otud, što su Pranjani i Ravna gora na engleskim kartama prikazani kao čačanski, a ne gornjolanovački atar. Ili i zato da bi mu engleski obaveštajci zameli trag.
- Englezi su pomoć uvek bacali avionima u reonu Pranjana, noću. Za prijem pomoći bio je zadužen upravo Hadson, a njegovi prvi saradnici bili su Denis i Gas, obaveštajni oficiri koji su u Dražin štab stigli pre njega. Kad god je iz avionabacana odeća, lekovi i slično, to su čekali njih trojica i četnici. A kad je bačena strogo poverljiva pomoć, (zlatni novac) to se čekali isključi*vo Englezi! Najviše zlata je slato 1943. kad je Hadsonova misija boravila u kući mog rođaka Slobodana Vasiljevića. Tih noći, Englezi su kriomice odlazili iz kuće, sačekivali pošiljke zlata iz vazduha i posle ih zakopavali na mestima koje sam naveo.
Draža Mihailović i njegov najuži štab su, svedoči dalje Vladan Vasiljević, znali za ovu krađu zlatnika. Baš zato, Draža je stalno bio u sukobu sa Hadsonom, a ne zato što su Englezi oklevali sa izvođenjem ratnih dejstva u Srbiji, kako će posle tumačiti zvanična istoriografija. Vasiljević je bio jedan od kurira za vezu pri Dražinom štabu, za područje pod Ravnom gorom.
- Posle rata, nešto četničkog zlata, koje Golner nije uspeo da otkoup, na svom imanju slučajno je iskopao sin Zorke Simović - tvrdi Vasiljević.
Svetolik Vuković, vlasnik pomenute vodenice, nije imao dece. Posije Milovana Đuđića, koji je umro pre 21 godinu. Njegova udovicaMilesa (75) održava tu nerentabilnu vodenicu. Ona i meštani Koštunića, Pranjana i Brajića se kao kroz maglu sećaju priča o četničkom zlatu, "zakopanotu negde"... Njihovi najbliži su posle rata strogo ćutali. Pogotovo od 1948. kad je polovinu zlata na prevaru otkopao i iz SFRJ izneo Golner. Tajnu bi, obično, odnosili u grob, jer je OZNA tuda često vršljala u potrazi za četničkim zlatnicima. Vladan Vasiljević je posle rata dvaput robijao.
- Svako pitanje islednika bilo je: "Gde je četničko zlato"? Ćutao sam, praveći se da o tom zlatu ne znam ništa. Najiskrenije rečeno, strahovao sam da me ne ubiju... Posle rata, dvaput sam pokušao da ilegalno pobegnem iz SFRJ. Oba puta su me uhvatili. Tek 1973. sam uspeo da potplatim jednog udbaša iz Gornjeg Milanovca, koji mi je isposlovao pasoš - priseća se ovaj emigrant.

DRUŽENjE

NA Ravnoj Gori sam se družio sa Zvonkom Vučkvićem, oficirom u Dražinom štabu, komandantom Takovskog odreda. Bio je Dražin najverniji saradnik. Druženje smo nastavili u Americi, nakon mog bekstva iz SFRJ. On mi je, ovde u Americi, opširno pricao ukradenom četničkom zlatu. Znao je o njemu veoma mnogo. I on mi je, iz prve ruke, svedočio da je Dražin najuži štab bio upućen u englesku krađu zlata, ali nije zbog nje protestvovao kod Čerčilove vlade strahujući da se ne naljuti - primećuje Vladan Vasiljević.

ŠPIJUN

PO želji samogČerčila, rudaski inženjer Djuen Bil Hadson preveden je u "MI-6", odsek britanske tajne službe za inostranstvo. Naučio je više jezika, pa i srpski. Iskrcan je podmornicom na crnogorsku obalu, odakle se prebacio na Ravnu goru, kao obaveštajni i oficir za vezu. Uvek je bio uz Dražin štab.

Eto vumi pokupio sam program sa poda koji mi je ispao udario ga dva tri puta cekicem i sad radi,hvala na savetu.
Jos jedno izvinjenje svima nadam se da je clanak zanimljiv!

citat od prepelica

Jos jedno izvinjenje svima nadam se da je clanak zanimljiv!

Prilog je veoma zanimljiv prepelice.Pre nekoliko nedelja sam citao u novinama(neznam vise kojim),clanak slican ovome, mislim da se radilo o nekim dijamantima,neznam ni ja sam vise.Samo znam iz onoga sto mi je ostalo u pamcenju da se pominje ista osoba Hadson......
Nisam ni obracao paznju o cemu se radi,ali evo sada citajuci tvoj prilog vracaju mi se neke stvari u glavi iz detinjstva,a jos neke stvari se takodje pojavljuju sa interneta i iz puno procitane gradje do sada......
Naime dok sam bio klinac moj pradeda(neka mu je laka crna zemlja),stalno pricao neke price.Inace on je za vreme II s.v.rata bio u cetnicima od samog pocetka rata........
Pricao mi je o susretu sa Drazom,o zivotu kako je tekao za vreme tog citavog perioda ratovanja.....I stalno mi je spominjao jednu bukvu na jednom mestu u planini gde im je bio logor(ne zatvorenicki),nego gde su se oni skrivali i odatle vodili operacije........
Moram da napomenem da je on 1988 nesretnim slucajem nastradao,a da sam ja sve ono sto mi je on pricao i zaboravio do sada......
Evo zahvaljujuci tvom prilogu,vratio sam se nekoliko godina unazad.........
Veoma zanimljiv prilog.......:36_1_1 2[1

A evo sta sam ja nasao u vezi toga.........

Za razliku od Drazoviceve akcije ?Morava?, jedna druga operacija, sifrovana u Udbi Srbije istim imenom, zavrsila se neslavno. Maja 1963. godine, kada se u Ovcar Banji, pojavio emigrant Vladan Popov, sa pricom da zna gde je Draza Mihailovic zakopao svoje zlato i ratnu arhivu, u tajnoj policiji Srbije smisljen je plan da se Udba prva dokopa tog tovara blaga. Odmah je izdat nalog da kraljevacka Udba uhapsi Popova i od njega, makar i za pare, sazna gde je Drazino zlato zakopano. To je Ivo Susnjara, nacelnik tajne sluzbe u Kraljevu i ucinio, ali od srpskog emigranta nista nije saznao. Vojin Lukic i Muta Novakovic su zatim Susnjari naredili da Popovu oduzme pasos, ponisti ulaznu vizu i izbaci ga iz zemlje. Policijska istraga dosla je saslusavanjem seljaka do podatka, da je u skrivanju Drazinog blaga ucestvovao Mihailovicev pratilac Ljuba Dzajic iz Blaca. Udba je i njega stisla, ne bi li dosla do priznanja gde je blago, ali joj je sam Dzajic pokvario posao, jer se aprila 1964. godine obesio. Te godine, u Ovcar Banji pojavio se i Dusan Popov, brat Vladanov, sa istom pricom o Drazinom zlatu. Po nalogu Zivotija Srbe Savica, kraljevacki udbas Ivo Susnjara je stupio u pregovore sa Dusanom Popovim. Zbog nesigurnosti po svoj zivot, Popov je trazio da se razgovori vode u Rimu, pa je Susnjara otputovao u vecni grad. Godinu dana kasnije sreli su se i u Cirihu. Glavni problem u pregovorima je bio garancija Udbe Popovu, da ce mu dati procenat od vrednosti blaga, ali i da ga nece prevariti. Nijednog trenutka, medjutim, braca Popov srpskoj tajnoj policiji nisu pruzili bilo kakav dokaz da Drazino blago zaista postoji i da njih dvojica zaista znaju gde je sakriveno. I pored toga Udba Srbije je bila ubedjena da ce preko brace Popov doci do cetnickog zlata. Kada je Udba, preko svojih advokata dr Borislava Blagojevica i dr Milana Smiljanica sacinila specijalni ugovor za bracu Popov, obojica su, i Vladan, i Dusan zatrazili avans od 200.000 americkih dolara. Taj novac od drzavnog sverca cigaretama, obezbedio je Slavko Bart, tadasnji upravnik Golog otoka. Ispostavilo se, medjutim, da braca Popov vise nisu zelela da saradjuju, pa su Vojin Lukic i Ceca Stefanovic u prolece 1965. naredili da se operacija ?Morava? obustavi. Istovremeno u Udbi Srbije napravljen je novi plan. Na sastanku u Cacku decembra l965. prisustvovali su Srba Savic, Ivo Susnjara, kao i njegovi operativci Mitrovic, Bojovic i Petrovic. Tada je odluceno da se u operaciju ukljuci Radenko Mandic, ekspert za cetnike i njihove jatake, jedan od najiskusnijih u Upravi drzavne bezbednosti. Njegov zadatak je bio da pohapsi i saslusa clanove porodice pokojnog Ljube Dzajica. U zatvoru su se vrlo brzo nasli zena Ivanka Dzajic, cerka Olga, sin Teodor i komsija DJura Petrovic iz Blaca. Okrivljeni su za krivicno delo spijunaze. Posle njih pohapseni su i Jovan Bozovic, Konstantin Bozovic i Aleksa Boljanovic. Niko od njih, cak i pored batina i mucenja, nije imao sta da kaze o navodnom zakopanom zlatu i arhivi Draze Mihailovica, pa je Udba morala da ih jula 1966. godine pusti na slobodu.

Drago mi je da vam se clanak dopada,ima jos jedan deo,u kojem se navodi da se polovina pomenutog zlata nalazi na Fruskoj Gori,u vrednosti od 4 miliona dolara.Navodno negde pored neke recice...

[I.Dzon]

citat od rammstein

Prilog je veoma zanimljiv prepelice.Pre nekoliko nedelja sam citao u novinama(neznam vise kojim),clanak slican ovome, mislim da se radilo o nekim dijamantima,neznam ni ja sam vise.Samo znam iz onoga sto mi je ostalo u pamcenju da se pominje ista osoba Hadson......
Nisam ni obracao paznju o cemu se radi,ali evo sada citajuci tvoj prilog vracaju mi se neke stvari u glavi iz detinjstva,a jos neke stvari se takodje pojavljuju sa interneta i iz puno procitane gradje do sada......
Naime dok sam bio klinac moj pradeda(neka mu je laka crna zemlja),stalno pricao neke price.Inace on je za vreme II s.v.rata bio u cetnicima od samog pocetka rata........
Pricao mi je o susretu sa Drazom,o zivotu kako je tekao za vreme tog citavog perioda ratovanja.....I stalno mi je spominjao jednu bukvu na jednom mestu u planini gde im je bio logor(ne zatvorenicki),nego gde su se oni skrivali i odatle vodili operacije........
Moram da napomenem da je on 1988 nesretnim slucajem nastradao,a da sam ja sve ono sto mi je on pricao i zaboravio do sada......
Evo zahvaljujuci tvom prilogu,vratio sam se nekoliko godina unazad.........
Veoma zanimljiv prilog.......:36_1_1 2[1

Sve te bukve su posecene pre dosta godina .U ovim gore navedenim prilozoma ima dosta istine i dan danas mnogi tragaci idu na te terene u potragu za zakopanim blagom ali je teren prevelik.Sto se tice Engleskog obavestajca treba znati da se naglo obogatio posle rata i to veoma mnogo i isao u ekspedicije za potragom blaga i na neke druge kontinente sto ne iskljucuje mogucnost da su tu bili i dijamanti za kojim je tragala UDBA .Mnogi su ljudi postradali posle rata kod kojih je pronadjen bilo kakav podatak vezan za zlato.Zanimljiv podatak je recimo da sam pre nekoliko godina ulazio u Mokru pecinu na Ravnoj Gori moja procena je da je dugacka negde oko 230 metara visina varira od 3 do 5-6 metara kao i sirina.Kroz nju ide veoma hladna voda recica i moze da se pije cista je i bistra .Po nekim pricama kako pecina pocinje tu a ima izlaz na nekom drugom mestu nije tacna ona ima zavrsetak.Mere koje sam naveo su kako nas narod kaze od oka osim duzine tacna duzina je 465 koraka.Mesto je izuzetno lepo za izlet ili kampovanje sto porodicno sto sa drugarima cista ocuvana priroda za okretanje prasenceta ili jagnjeta na raznju ili dobar rostilj.