Tracansko blago

Bugarski arheolozi pronasli su drevno blago koje je bilo zakopano u ogromnoj tracanskoj grobnici,saopstio je vodja arheoloskog tima Georgi Kitov."Ovo je najveca tracanska grobnica ikada pronadjena na teritoriji Bugarske i u njoj smo nasli 73 artefakta,od cega je 20 od zlata",rekao je Kitov.

Prema njegovim recima kamena grobnica sa tri prostorije datira s kraja V ili pocetka IV veka pre nove ere.
Tracani su ziveli na teritoriji danasnje Bugarske izmedju 4.000 g.pre Hrista i osmog veka nove ere,kada su asimilovani invazijom Slovena.
"Zlatni venac,bogato ukrasena zlatna konjska orma i zlatni ornamenti na jednom macu nalaze se medju najimpresivnijim predmetima pronadjenog blaga".
Na tom podrucju nalazi se nekoliko desetina tracanskih nasipa,koje su arheolozi nazvali"bugarskom dolinom kraljeva",po uzoru na Dolinu kraljeva u blizini Luksora (Egipat),gde se nalaze grobnice egipatskih faraona.
Tim Georgija Kitova je u avgustu,na istom podrucju,pronasao 2.400g.staru zlatnu masku u grobnici tracanskog kralja,a nesto kasnije i masivnu glavu od bronze,tesku 10kg.koja predstavlja jednog drugog tracanskog vladara.

preuzeto sa vesti RTS-a

Bugarska dolina kraljeva

Otkriveno 2.400 godina staro blago u do sada najvećoj trakijskoj grobnici ikada pronađenoj na teritioriji Bugarske


IMPRESIVNO: Među nađenim blagom najimpresivniji predmeti su zlatni lovorov venac, bogato ukrašena zlatna konjska orma i zlatni ornamenti na jednom maču

O kulturi starih Tračana se malo toga zna, pošto izvori za rekonstrukciju njihove religije nisu brojni i zasnivaju se na podacima antičkih pisaca, epigrafskim spomenicima i arheološkim nalazima koji ujedno predstavljaju i najautentičnije dokumente. Za ovaj, kako je Herodot zapisao, najmnogoljudniji narod posle Indijaca, smatralo se da su nepismeni i da su sastavljeni od slabo organizovanih plemena, ali arheološki nalazi pokazuju da su u umetnosti i arhitekturi Tračani bili sofisticiraniji nego što se to prvobitno mislilo.

Najznačajniji arheološki nalazi Tračana otkriveni su početkom ovog veka u centralnoj Bugarskoj, a to područje je popularno nazvano "Bugarska dolina kraljeva", po uzoru na Dolinu kraljeva u Egiptu. Pa tako i najnovije otkriće Arheološkog institita Bugarske ima veoma veliki značaj za razumevanje ovog nedovoljno poznatog naroda. Naime, tim profesorke Danijele Agre je 22. jula iskopao 2.400 godina staro blago u grobnici koja se nalazi u selu Zlatinisi, 290 km istočno od Sofije. U do sada najvećoj trakijskoj grobnici ikada pronađenoj na teritioriji Bugarske, pronađeno je 73 artefakta, od čega 20 od zlata.
Prema rečima Georgija Kitova, člana arheološkog tima, ova kamena grobnica sa tri prostorije datira s kraja petog ili početka četvrtog veka pre nove ere i vremena kad su trakijska kultura, umetnost i država bili u zenitu. Među nađenim blagom najimpresivniji predmeti su zlatni lovorov venac, bogato ukrašena zlatna konjska orma i zlatni ornamenti na jednom maču.

Tračani su narod indoevropskog porekla, živeli su na teritorijama Bugarske, Rumunije, severoistočne Grčke, istočne Srbije i delovima Turske i Makedonije, između 4.000 pre Hrista i osmog veka nove ere, kada su asimilovani invazijom Slovena. Imali su svoj jezik, ali ne i svoje pismo, a pošto su odbili da koriste i grčki alfabet, sve što se o njima znalo bilo je od strane drugih naroda. Zanimljivo je da su Tračani verovali u besmrtnost i da su život na onom svetu zamišljali kao veselu gozbu sa pijančenjem u prisustvu bogova. Mnoge njihove bogove su Grci kasnije preuzeli.



U grobnici osobe, za koju se veruje da je bio trakijski kralj, nađeno je oružje, štitevi i neki grčki artefakti, što sugeriše da se sahrana odigrala oko 360-370 godine pre nove ere. Profesor Božidar Dimitrov iz Istorijskog muzeja Bugarske smatra da je kralj bio mlad vladar koji je sahranjen sa dva psa i konjem, uz veoma raskošnu sahranu, kao i to da je veoma zanimljivo što je grobnica ostala neotvorena i neopljačkana bar 2.400 godina. Na ruci sahranjene osobe je pronađen i veliki zlatni prsten koji pokazuje trakijskog vladara koga kruniše grčka boginja. Postoje razne teorije ko bi taj vladar mogao da bude, ali niko sa sigurnošću to još nije utvrdio, pošto je samo u Bugarskoj u to doba bilo oko 23 kraljevstva. Isti tim arheologa je u avgustu prošle godine, na istom području, pronašao 2.400 godina staru zlatnu masku u grobnici trakijskog kralja, a nešto kasnije i masivnu glavu od bronze, tešku 10 kilograma koja predstavlja jednog drugog trakijskog vladara.

Tračansko zlato

Hiljade ostataka trakijske kulture rasprostranjenih po celoj Bugarskoj pokazuju da je ovaj narod imao moćno kraljevstvo pet vekova pre nove ere. Moderna Bugarska predstavlja kolevku njihove civilizacije, koja se prostirala od Kavkaza do jugozapadne Evrope, a nova saznanja o njima su veoma značajna, jer tračani predstavljaju jedne od osnivača evropske civilizacije. Otkriveno blago će krajem oktobra biti prikazano javnosti u Istorijskom muzeju Bugarske.

Početkom godine, Archaeology Magazin je pisao o zlatnoj groznici i kontroverznim metodama bugarskih arheologa, kao i o lošoj ekonomskoj situaciji u ovoj zemlji. Izgleda da je to imalo uticaja i sada Bugarska maksimalno koristila ostatke Tračana kako bi privukla što više turista pod sloganima "Bugarska dolina kraljeva" i "Tračansko zlato".

Marko Jevtić

Opsirniji tekst o Bugarskoj dolini kraljeva.......

Археолошки наласци сезоне 2005.

Предмети који су откривени приликом ископавања у сезони 2005. приказани су на специјалној изложби Националног археолошког музеја у СофијиРади се о проучавањима под руководством научника са Археолошког института Бугарске академије наука при којем музеј ради. Међу тим научницима је и виши научни сарадник Даниела Агре коју су прошлог лета новинари назвали Мегре због изузетно занимљивих открића трачке племићке сахране недалеко од јамболског села Златинице као и такозваних долмена, најранијих трачких гробница у Странџанском крају на југу Бугарске. Племић царског порекла богато је сахрањен код Златинице у 4. веку пре Христа са златним владарским венцем и прстеном, у пуној ратној опреми, са лепим посуђем од сребра, бронзе и керамике, са два коња са одговарајућом коњском опремом. Ево приче Даниеле Агре:
- Оно што је наша експедиција открила у гробној хумки крај Златинице било је колико очекивано, толико и изненађујуће, јер се нисмо надали да ћемо у једној сасвим обичној гробној раки наићи на толика богатства, каже археолог. – Очекивали смо гробницу – комплетну или порушену, али оно што смо открили премашило је све наше представе о богатству. Откриће се иначе може повезати пре свега са лозом која је управљала у овом делу Тракије. Претпостављала сам да се ради о трачком владару Керсеблепту, али је испало да је сахрањени племић много млађи, тако да сам тренутно склона да претпоставим да је то један од његових синова, не могу рећи његово име, али је све питање даљих истраживања и ДНК анализе. У овом случају за нас је важно не само богатство у гробу, већ чињеница да је оно остало нетакнуто, као и све око самог гроба заједно са култним јарком у којем има жртвоприношења. Трагачи блага нису ништа дирали, пронашли смо све онако како је било у древности и нама као научним радницима то пуно значи. А што се долмена тиче, то су најстарије трачке гробнице изграђене од изузетно великих камених блокова, неки од њих тешки и по две тоне. Реч је о кућицама са две или три просторије. Открића која смо направили у последње три-четири године у Странџи фактички су нови допринос изучавању гробне архитектуре долмена. Открили смо и изузетно занимљиве керамичке судове. Два од њих немају аналога у свету. Један од њих је са троделним ушћем и веома подсећа на једну од реликвија Влчитрнског златног блага које датира из 12. века пре Христа, а пронађено је опет на нашем поднебљу. Орнаментација ових керамичких судова је такође јединствена. Све што се о њима може рећи је: уникатни, први пут у свету...
Прошлог лета стручњаци Археолошког института са музејем при БАН радили су на око 90 локација. «Када ми финансирамо одговарајућу експедицију, овде се прикупљају сви пронађени предмети», објашњава директор музеја професор Васил Николов. Тако су предмети из хумке крај Златинице подељени између два музеја-партнера у проучавањима – Националног историјског и Националног археолошког.
- Приказујемо оно најбоље и најзанимљивије од свега што добијамо, каже поводом поставке професор Николов. – То је и смисао ове изложбе - да покажемо да први пут после неколико деценија у наше фундусе улазе експонати из различитих локација на територији целе земље, да испричамо шта радимо као археолози у проучавању и очувању културно-историјске баштине Бугарске. Хронолошки најстарији предмет који се налази у поставци је једна огрлица од пужића стара 39 хиљада година из пећине Козарника у северозападној Бугарској као и алат од кремена. Следе предмети из доба неолита и халколита (6. и 5. миленијум пре Христа), из ране гвоздене епохе, класичне трачке древности, римског периода и Средњег века. Наравно да је са тачке гледишта науке сваки предмет вредан. Мени као стручњаку занимљиво је све. Међутим, погледавши очима ширег круга љубитеља старина, издвојио бих једну посуду са три ушћа из 9. века пре Христа, с почетка ране гвоздене епохе која је јако занимљива, са утиснутом декорацијом, из симболичког гроба краје места Белеврена, у Странџанском крају. Пронашла ју је колегиница Даниела Агре. Импресионирају и сребрни позлаћени ритон и нарочито гвоздени мач из Златинице који је прави раритет. Затим бих навео керамички суд који зовемо кратер са украсом црвене боје који је пронађен за време ископавања крај Симеоновграда на југу Бугарске. Он је из 4.-5. века пре Христа, из проучавања Анелије Божкове. Из гвоздене епохе веома ми се допадају печати којима се утискивала декорација још увек влажних глинених судова као и пуно других мањих налазака. Свакако, не смемо запостављати ни предмете из праисторије. Вредан пажње је један кипић богиње Мајке који је пронађен крај Капетан Димитријева, близу Пештере у јужној Бугарској и још пуно занимљивих ствари...

Аутор: Венета Павлова
Превео: Стефан Стојанов

Керамички судови из с. Белеврен
Сребрни позлаћени ритон откривен крај с. Златинице
Керамички кратер са ископавања крај Симеоновграда
Фотографије Венета Павлова:

Странице из бугарске историје


Луксузни каталог приказује античке предмете из колекције Васила БожковаИздање је штампано на бугарском и енглеском језику. Примерци књиге достављени су великим светским музејима

«Колекција Васил Божков» назив је каталога који представља део збирке познатог бугарског бизнисмена и колекционара. Он садржи преко 500 фотографија античких предмета пропраћених кратким историјским подацима о сваком од њих, о симболици украса, времену стварања и о другим за познаваоце историје и уметности важним стварима. Поводом премијере каталога приказани су у живо и неки предмети укључени у њега.
У првом делу издања названом «Уметност древне Тракије» најстарији су предмети још из доба халколита и ране бронзане епохе. Из касне бронзане епохе (15.-10. век пре наше ере) има мачева и ретких кинжала са два врха. Бронзани шлемови, штитници за колено, сребрне и бронзане фијале, накит обележавају период процвата трачке културе (6.-4. век пре наше ере). Ево шта је на представљању издања рекао професор Иван Маразов, аутор његовог првог дела:
- Овај каталог представља само део колекције гна Божкова. У њој има још пуно, чак неочекивано много ствари из касне бронзане епохе, ране гвоздене, класичне хеленистичке и римске епохе, а неке су права ремек дела. Захваљујући рестауратору професору Веси Инковој и њеним колегама животу су враћени многи од ових предмета у каталогу. Она је радила одано, даноноћно и веома вешто како би сломљену фијалу као и многе временом оштећене предмете претворила у праве експонате. У том погледу захтевност гна Божкова је можда чак претерана, али је његова жеља да се показују само предмети који су прошли кроз рестаурацију. Иначе, у његовој колекцији има пуно ствари које, премда нису рестауриране, могу да се процене као изузетно важне за разумевање трачке културе. Желим само да додам да двоје наших доктораната са Института за историју уметности раде на докторатима о трачким фијалама и о напрсницима ослањајући се на примерке из колекције гна Божкова – реч је заиста о неистраженој грађи. Тако да збирка већ улази у научни промет што је од изузетне важности. На жалост у фундусима наших музеја и дан данас се налазе предмети који су тамо били деценијама, али нису познати стручњацима. Задатак ове научне екипе која ради на каталогу био је управо тај – да споменике укључи у научни промет.
Аутор другог дела каталога – «Уметност и култура у Римској Тракији – 1.-4. век после Христа» је виши научни сарадник Гергана Кабакчиева.
- Сви који су се дотакли ових споменика усхићени су лепотом и финоћом онога што је сачувано на нашем древном поднебљу – каже она. – Ова колекција показује да су територије које су Трачани насељавали заиста изузетно богате када је културна баштина у питању. Она је део и наше историје, јер су трачка прошлост и раздобље римске владавине на овом подручју претходиле оснивању бугарске државе. Питање је части за сваки велики музеј у било којој западноевропско ј земљи да се оно што је остало из тог периода прикаже публици на одговарајући начин. Изузетно су разноврсни споменици из периода 1.-4. века после Христа у колекцији. Реч је о каменој пластици, примерцима бронзане пластике, фигурама свих божанстава из грчко-римског пантеона, ритуалним плочицама трачког коњаника, накиту... Неки од предмета садрже изузетно ретке податке о историји трачких територија у периоду римске владавине. У самосталну групу издвојила бих бројне судове за балзамирање у различитим облицима. Један део њих у облику је попрсја, други су обликовани као црначке главе. Изванредне је израде суд за балзамирање обликован као глава малог Диониса – једног од основних трачких божанстава. Сви ти споменици у колекцији омогућују научницима и стручњацима да отворе не једну, већ многе нове странице у истраживању историје древне и Римске Тракије. Многи од ових судова и фигура откривају се први пут. Као пример ћу навести једну каницу – изврстан примерак који се први пут појављује у нашој колекцији. Она је увезена из Галије. Има пуно споменика попут ње који сведоче о везама овог подручја како са Италијом и западно-римским провинцијама тако и са Египтом и Блиским истоком.
Избор предмета представљених у каталогу урадио је Васил Божков. Комплетно обликовање је под руководством познатог сликара академика Светлина Русева. Издање је штампано на бугарском и енглеском језику. Примерци књиге достављени су великим светским музејима.

аутор: Венета Павлова
превео: Стефан Стојанов

Фотографије:
1. Златни трачки венац из 4. века пре наше ере
2. Грчка керамичка ваза из прве половине 4. века пре наше ере
3. Мермерна глава из римске епохе
Фотографије: Венета Павлова

E kad smo vec kod Tracana i njihovoj kulturi,steta bi bilo a da ne spomenemo nesto o njima.........

Tračka religija i mitologija

Odrednice iz Leksikona religija i mitova drevne Evrope, sastavili Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Savremena administracija, Beograd, 1992.

Tračka religija

Tračani su narod indoevropskog porekla, nastanjen u istočnom delu Balkanskog poluostrva, u dolini Marice. Izvori za rekonstrukciju njihove religije su malobrojni i zasnivaju se na podacima antičkih pisaca, epigrafskim spomenicima i arheološkim nalazima. Arheološki spomenici nesumnjivo su najautentičniji dokumenti za rekonstrukciju tračke religije. Oni potiču iz različitih perioda i omogućuju da se otkriju njeni koreni, razvoj i povezivanje sa grčkom, odnosno rimskom religijom. Iako je ta vrsta dokumenata brojna, njihovo tumačenje nije uvek pouzdano.
<LI>Pretpostavlja se da već tokom neolita otpočinje formiranje Tračana i njihove religije na prostoru između Crnog mora i reke Iskera (kulture Karanovo, Veselinovo, Marica, Gumelnica). Početkom bronzanog doba zajednice te oblasti stupaju u neposredni kontakt sa zajednicama naseljenim u severozapadnim oblastima Male Azije i zajednicama koje su se iz južnoruskih stepa spuštale u donje Podunavlje. Iz tih prožimanja nastala je osobena kultura bronzanog doba, čiji su tvorci verovatno neposredni preci istorijskih Tračana. O religiji iz tog razdoblja malo se zna, jer nedostaju adekvatni arheološki nalazi. Verovatno su tada uspostavljene tesne veze sa egejskim svetom, jer na mikenskim tablicama ispisanim linearnim pismom B (XIV-XIII v. pre n. e.) možda se već pominje Trakija (tre-ke-wi-ja) i jedno od najvećih tračkih božanstava - Dionis.

Najranije podatke o tračkoj religiji daje Homer (VIII v. pre n. e.). Po Ilijadi, Tračani su se u trojanskom ratu borili uz Trojance, protiv Grka, a njihov najveći junak bio je Res (v. to ime). U Odiseji se pominje i kult Apolona kod plemena Kikonaca. Prvi određeniji podaci o Tračanima i tračkoj religiji sreću se od VII v. pre n. e., od vremena prvih neposrednih dodira tračkih plemena sa grčkom civilizacijom i to preko kolonija osnovanih na zapadnoj obali Crnog mora. Osnovnu strukturu tračkog panteona od kraja VII do sredine V v. pre n. e. opisao je Herodot (V v. pre n. e.), koji navodi dva tračka božanstva po imenu, dok druga božanstva poistovećuje sa grčkim. Bog rata kod tračkog plemena Apsinćana zvao se Plistor, a vrhovni bog tračkih Geta - Zalmoksis (v. to ime). Svi Tračani poštovali su samo Areja, Dionisa i Artemidu, a njihovi kraljevi i Hermesa. Danas je dokazano da je tračka Artemida u stvari boginja Bendida ili Kotito (v. ta imena), dok su imena tračkog Areja, Dionisa i Hermesa ostala nepoznata. Tračani su u antičko vreme bili poznati kao neobično pobožan narod. Pominju se mnoge sekte čiji su pripadnici vodili strog asketski život: nisu jeli meso i hranili su se samo mlekom, sirom i medom.

Značajne podatke o religiji Tračana pružaju i epigrafski spomenici, najčešće posvete - dedikacije. Na njima se ime tračkog boga javlja kao epitet grčkog ili rimskog boga s kojim se taj bog poistovećuje. Tako su nam poznati trački bogovi Manimazos, Jambadule, Pirimerulas i Asdules, ali samo po imenu. Njihove funkcije mogu se delom sagledati na osnovu značenja njihovih imena, a delom na osnovu karaktera grčkog ili rimskog boga sa kojim se poistovećuju.

Zbog rascepkanosti tračkih plemena mora se pretpostaviti postojanje mnogih lokalnih božanstava i kultova, a ne jedinstven, opšte prihvaćen panteon. Nesumnjivo je da su Tračani, kao i svi Indoevropljani, poštovali boga neba i njegovu suprugu. Taj vrhovni bog posvedočen je na natpisima i votivnim spomenicima kao Sbelsurd, u rimskoj epohi kao Zevs Sbelsurd, koji u ispruženoj levoj ruci drži orla, a u desnoj snop munja. Njegova supruga, poistovećena sa grčkom boginjom Herom, imala je u Trakiji poseban kult. To pokazuje priča o Kosingasu, njenom svešteniku kod plemena Kebreja i Sikaboja, koji je svojim podanicima zapretio da će napraviti velike lestvice i popeti se na nebo da se boginji požali na njihovu neposlušnost.

Kult Sunca postojao je veoma rano, jer Homer pominje Apolona kao boga tračkih Kikonaca, a pozniji pisci govore i o tračkom Heliju. Poštovan je i bog svetlosti, po imenu Sitalkas, u čiju je čast ispevana istoimena himna.

Najbolje poznajemo dva tračka božanstva koja su u V v. pre n. e. uvedena u grčki panteon - boginju Bendidu i boginju Kotito (v. ta imena). Tračanke su Bendidi prinosile žrtvu uvijenu u pšeničnu slamu. Bog rata, identifikovan sa grčkim Arejem, kod plemena Apsintijaca obožavan je pod imenom Plistor, a kod Krestona - kao Kandaon. Plistoru su prinošene ljudske žrtve. U kultu tračkog Areja ratnici su preskakali uspravljen mač, verovatno simbol samog boga.

Najzagonetnije božanstvo grčkog panteona, bog Dionis, dugo je smatran tračkim bogom. Izvesno je da u kultu grčkog Dionisa ima i tračkih elemenata, ali se dešifrovanjem linearnog B pisma, odnosno mikenskog pisma, pokazalo da se mora računati i na elemente preuzete iz minojske religije (v. Dionis). Božanstvo vegetacije, srodno grčkom Dionisu, poštovali su i Tračani. Kod Bizalta je Dionis jakom vatrom najavljivao vernicima rodnu godinu. Čuveno svetilište tračkog Dionisa, koje se nalazilo na planini Pangeju, bilo je u posedu plemena Satra, ali su sveštenici bili iz plemena Besa. Tu se jedna žena bavila proricanjem slično Pitiji u Delfima. Drugo poznato svetilište tog boga nalazilo se u Rodopima, u oblasti tračkog plemena Besa. To svetilište posetio je 60/59. g. pre n. e. i otac cara Avgusta, koji je Dionisu prineo žrtvu. Tada je vino, izliveno na žrtvenik, buknulo do neba. Priča se da je pre njega svetilište posetio i Aleksandar Veliki.

U vreme rimske dominacije raširen je kult boga lekara Asklepija. Iako se pretpostavlja da je Asklepije tračkog porekla, verovatnije je da je on zamenio nekog tračkog boga ili demona lečnika, po imenu Daron ili Deron. Asklepijeva svetilišta povezana su sa izvorima, a glavna svetilišta nalazila su se kod Ćustendila, u blizini toplih izvora, i u severnoj Bugarskoj (Glava Panega, Batkun).

Sa natpisa i iz pisanih izvora poznato je da su Tračani poštovali božanstva reka i izvora. Najpoznatija božanstva reka bila su bogovi Herbros (Marica), Strimon (Struma) i Nestos (Mesta), koji se u genealogijama javljaju i kao očevi čuvenih junaka. Poznat je i trako-frižanski bog reka i izvora po imenu Bedi. U rimsko doba bile su česte i posvete nimfama izvora. Najrašireniji kult u vreme rimske dominacije bio je kult takozvanog tračkog Herosa (v. to ime). Tračani su poznavali i htonska božanstva, među njima Derzelasa ili Darzalasa, koji je u Odesosu poistovećen sa Velikim bogom, a predstavljan je kao bradati čovek sa rogom izobilja u ruci, često na konju.

U religioznom i političkom životu Tračana značajnu ulogu imalo je sveštenstvo. Sveštenici su bili zastupnici boga, savetnici i pomoćnici vladara. Iz istorije je poznata uloga Dionisovog sveštenika Vologeza, koji je bio inicijator i vođa ustanka protiv Rimljana i njihovih saveznika 11. g. pre n. e.

Trački hramovi i svetilišta pominju se u antičkim izvorima, a dokumentovani su i arheološkim istraživanjima. Poznati su hramovi Dionisa u Rodopima i na Pangeju, kao i Velikog boga u Odesosu. U najvećem broju slučajeva nisu postojali hramovi-građevine, već svetilišta pod vedrim nebom, pokraj nekog izvora ili drveta ili na vrhovima planina. U tračkom kultu je važnu ulogu imalo i proricanje, dato u ekstazi. U vezi sa religijom i magijom bilo je i tetoviranje uglednih Tračana, verovatno kao znak odanosti određenom božanstvu.

Tračani verovali u besmrtnost (v. Zalmoksis). Život na onom svetu zamišljali su kao veselu gozbu sa pijančenjem u prisustvu bogova. To se verovatno odrazilo i u njihovoj hrabrosti i nepoštovanju života. Jedan Herodotov podatak ukazuje i na njihov pesimizam: kod plemena Trauza oplakivali su novorođenčad zbog zla i nedaća koje ga očekuju u životu, a pokojnik je ispraćen uz pesmu i veselje jer se oslobodio bede i teškog života. Ugledni Tračani izlagali su pokojnika tri dana, a zatim su prinosili životinje na žrtve. Posle oplakivanja, pokojnik je sahranjivan ili spaljivan, a iznad groba je podizana humka i priređivana su razna takmičenja. Bio je običaj da se žena ljubimica na grobu ubode nožem, što arheološkim nalazima nije dokazano.

Pogrebni rituali dokumentovani su mnogim arheološkim nalazima. Kupolasta grobnica u Kazanlaku iz IV v. pre n. e. ukrašena je freskama koje predstavljaju pokojnike na prestolu i takmičenja kolima. U grobovima pod humkama otkriveni su i skeleti žrtvovanih pasa i konja. Oružje i posude od metala i pečene zemlje, najčešće krateri i kupe za piće, koji su otkriveni u grobovima, pokazuju da su Tračani stvarno verovali da će posle smrti učestvovati u ratnim okršajima i na veselim gozbama. Grobne odaje u vidu soba možda treba da podsete na Zalmoksisovu podzemnu odaju, odnosno na njegovo učenje o besmrtnosti (v. Zalmoksis).

Evo sta kazu drugi izvori o Tracanima.......

Tračani

Izvor: Wikipedija


Tračani (Engl. Thracians).- Naziv za kojih 200 plemena Tračko-Ilirske grane Indoeuropljana nastanjenih negdje od 2000. godina prije Krista pa do godina iza Krista na području jugoistočne Europe, odnosno između Karpata, Egejskog mora, Crnog Mora te Vardara i Morave. Središte im je bilo područje današnje Bugarske. Pod rimsku vlast došli su 46. godine.

Život i Običaji

Od drugog Tisućljeća prije Krista narodi u području južnog balkana razvijali su jedinstvenu kulturu i jezik u povijesti su poznati kao Tračani. Njihov prosperitet trajao je sve do 46.godine iza Krista kada Trakija postaje provincijom Rima. Tračani nisu imali pisanog jezika pa nam o njima najviše govore arheolozi, kao i izvori starih Grka osobito čuveni Herodot. Rano stanovništvo 2. po nekima. i 3. tisućlječa prije Krista (Dimiter Markovski) eksperti krste terminom Proto-Tračani. Ime Tračani javlja se negdje krajem drugog milenija prije Krista (prema Homeru), 'Od tog vremena termin postupno postaje uobičajeni etnonim stanovnicima područja između Karpata i Egejskog mora, Crnog mora i dolina i dolina rijeka Morave i Vardara, kaže akademik V. Georgiev. Tračani su bili ratari, uzgajivači goveda, vješti ratnici i konjanici pa i zanatlije. Oni su se sastojali od kojih 200 plemena koje su vodili kraljevi-svećenici, njihovi veliki ratnici činili su aristokraciju. Usprkos velikoj sili i vještini u borbi, Tračani zbog svoje rascjepkanosti nisu nikada uspjeli postati vodeća sila jugoistočne Europe . Odrizi, jedno od vodećih plemena, pokušali su u 4. i 5 stoljeću prije Krista povezati plemena u savez, no ovo nije nikada upalilo. Njihova hrabrost u borbama bila je veoma poznata, od Rima i Grčke pa do Mezopotamije. Spartak je bez sumnje najpoznatiji pripadnik ovog naroda, simbol je snage i vještine tračanskog ratnika. Uz svoju vještinu u borbi, Tračani su bili i izvrsni zanatlije i umjetnici. u izradi zlatnog i srebrnog nakita i oruđa. Kod grada Panagyurishte u Bugarskoj pronađeno je zlatno blago koje pripada ovom narodu, datira iz vremena 3. stoljeća prije Krista (prema Dimiter Markovski) ili po podacima muzeja iz 4 st. Prije Krista. Ovo blago možda je pripadalo kralju Sewthu III., sastoji se od posuda (fiole, amfore, ritoni) izrađenog od 23-karatnog zlata, težine 6,14 kilograma. Sada se nalazi u Sofijskom Nacionalnom Povijesnom Muzeju. Tračani su ipak smatrani barbarima. Svoja tijela su tetovirali, izgleda samo žene. Svoje kćeri Tračani su prodavali budućim muževima, a poligamiju su prakticirala mnoga njihova plemena, kod kojih je jedan muškarac mogao imati nekoliko žena. Mnogi religiozni običaji vezani su uz vjerovanje u život poslije smrti i
ponovnog rođenja. Na vrhu socijalne hijerarhije je kralj-svećenik. Njih su Tračani zakapali u raskošnim grobnim humcima sa popudbinom (hrana, nakit, oružje) koja mu može zatrebati na drugom svijetu. Ova popudbina često bi bili i njegov pas i ratni konj koji bi bili ubijeni, a žene su se često borile za čast da budu sahranjene sa njim. I danas postoji odlično sačuvanih ovakvih grobnih humaka (mounda), a dva od njih su pod zaštitom UNESCO-a blizu Kazanluka, u Dolini ruža' i Sveshtari kod Razgrada. Grob kod Kazanluka danas je zatvoren javnosti kako bi se sačuvale slikarije a replike posjetitelji se mogu vidjeti u blizini.

Povijest


Dio tračkoga blaga. Zlatne posude, danas u muzeju u Sofiji.

Dimiter Markovski smatra da se povijest Tračana može podijelčiti u dva perioda: prvi datira od kraja 2. tisućljeća prije Krista pa do kraja 6. stoljeća prije Krista. Tokom tog perioda, a osobito iza 8. stoljeća iza Krista grčki kolonizatori počinju naseljavati egejski i crnomorski litoral. Drugi period, od 6. pa do 3. stoljeća prije Krista Zlatno je doba tračke države i kulture . Prema Herodotu oni su bili brojan narod, njihov etnos između Egejskog mora i Dunava iznosio je u prvom tisućljeću prije Krista oko 1,000,000 ljudi. Najveća alijansa Tračana, država Odriz (po plemenu Odrizi) ,postojala je između početka 5. stoljeća prije Krista do početka 3. stoljeća prije Krista, njihovo glavno središte nalazilo se na rijeci Marici. Sredinom 4. stoljeća ova država dezintegrirala se u 3 manje alijanse, od kojih jedna sa gradom Seuthopolis kod današnjeg Kazanluka održala se najduže. Državno vijeće kod Tračana zastupano je od plemenske aristokracije. Porezi unutar tračkih plemena ubirani su u zlatu i srebru ali i u odjeći i drugim artiklima. Oslikani zmaj bio je standardan kod Tračana.