Pronadjeno zlato

Preuzeto sa iterneta!

Zlato u zaboravljenim ruševinama
Na mestu na kome je crkvu pre cetiri godine našao monah Danilo, na sunce dana sinulo 260 "mletackih" zlatnika iz 16. i 17. veka
Posle više od tri veka skrivnica manastira Dubrava, duboko u kanjonu Uvca, ispod Zlatibora, i njeno silno blago, ugledali su svetlo dana. Iz ilovace, iz oltarskog dela manastira, ispod mesta na kome stoji casna trpeza, na dubini od skoro dva metra, a u stvari odmah ispod poda stare manastirske crkve, arheolozi kraljevackog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, otkopali su - 260 "mletackih" zlatnika, najstariji iz 16, a vecina iz 17. veka.

U ponedeljak, 17. maja, jedan od radnika koji arheolozima pomažu na istraživanju manastirskog kompleksa, udario je u oltaru krampom u zemlju. Zlatnici su se prosuli kao da su pre koji sat, a ne pre nekoliko vekova, ispali ispod cekica.

Strah od Turaka

- Otkrice je izuzetno vredno, možemo reci da se radi o ekskluzivnom nalazu, jer, ostave, odnosno skrivnice novca ne nalaze se tako cesto u crkvama. Novac se nalazio direktno u zemlji, pa se može pretpostaviti da je nekada bio u tkanini, vrecici, koja je tokom vekova istrulila - kaže Gordana Tošic, direktor kraljevackog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je i rukovodilac radova u Dubravi ciji je cilj da se "formiraju konzervatorski uslovi za podizanje crkve i konaka na temeljima starog hrama".

Na nadenim zlatnicima su, kaže Tošiceva, uglavnom dve predstave - na aversu je "Sveti Marko koji blagosilja Dužda", na reversu "Hrist u Mandorli", a u skrivnici je nadeno i nekoliko austrougarskih novcica. Svih 260 zlatnika su, kaže direktorka Tošic, izuzetno ocuvani, bez ikakvih deformiteta, a arheologe nije iznenadila cinjenica da su zlatnici tako sinuli. Svi su od cistog zlata.

- Ostava svedoci da se Dubrava nalazila u granicnoj oblasti, gde je trgovina s Mlecima i drugim zapadnim zemljama bila izuzetno razvijena. Samo skrivanje novca, može se, po našim pretpostavkama, vezati i za burne istorijske dogadaje s kraja 17. veka na tom podrucju. Bile su to poslednje godine Velikog rata izmedu Svete lige i Osmanlijskog carstva.


San monaha Danila

Pricu koja sledi zna malo ljudi. Po njoj, još u vreme dok je bio isposnik u gornjoj Savinoj isposnici Studenice, monahu Danilu u san se javio patrijarh German i uputio ga da dode ovamo, da traži drevnu bogomolju, zaraslu svetinju u kojoj je veliko blago, u kojoj su ikone i freske. Voden tim snom i blagoslovom svog vladike i igumana, monah Danilo je pre pet godina stigao u manastir Uvac, a onda i u Dubravu, u cije je ruševine, pre toga, tri puta u snu silazio.
Posle je sve išlo samo kako Bog miluje, od dana kad je pomoc za obnovu pocela stizati sa svih strana, od manastira Ostrog, do Srbina iz Amerike koji je za gradnju puta do manastira odjednom dao 11.000 dolara.
- Prvi put kada sam došao ovde, doneo sam svecu i kandilo, okadio manastir, a onda sam krenuo do brdašceta Glavica iznad ruševina. I, na tom putu, desilo mi se nešto cudno, kao da sam se na trenutak izgubio, kao da nisam na tren bio u svom telu, kao da to nisam bio ja. Kad sam došao sebi, prekrstio sam se, i tada sam rešio da se posvetim ponovnom podizanju ove svetinje. - poverio se monah Danilo pre tri godine, dok smo stajali iznad ruševina.




Tada je stradao manastir Pribojska banja, mnoge crkve, metosi, manastiri Uvac i Dubrava, a do najvece turske odmazde došlo je posle 1697. godine. Ljudi, monasi, pred nadolazecom opasnošcu skrivali su blago, tada je skrivena i riznica Pribojske banje, pa je moguce da je u to vreme u skrivnicu u oltaru sklonjen i novac Dubrave - kaže Tošiceva.

Na mestu na kome je bio stari manastir, arheolozi iz Kraljeva vec su otkopali dva metra visoke zidove manastirske crkve, i pedesetak metara dalje, ka jugozapadu, ostatke manastirskih konaka.

- Rec je o manjoj, jednobrodnoj crkvi, sa polukružnom oltarskom apsidom, kojoj je kasnije dodata priprata. Sem novca našli smo i nešto malo kasne srednjovekovne keramike, ali na osnovu toga ne možemo precizno odrediti vreme u kome je crkva zidana.

Cudo nevideno

Manastir Dubrava se pominje u istorijskim izvorima kao metoh manastira Pribojska banja, i zbog toga smatramo da je crkva srednjovekovna i da je stradala u turskom periodu - kaže Gordana Tošic, u cijoj su ekipi, u Dubravi, još Marija Aleksic, arheolog, Aleksandar Matovic, arhitektonski tehnicar i vozac Goran Jovanovic.

Posle završetka sadašnjih, istraživackih radova, koji su na samom kraju, sledi izrada projekta konzervacije i restauracije stare crkve i konaka, odnosno, neimari ce posle vekova tame, ponovo zidati Dubravu u kanjonu Uvca.

A monah Danilo, svetogorski iskušenik i studenicki isposnik, koga je ruka Svevišnjeg, pre cetiri godine, dovela na ruševine Dubrave, i koji od tada ima jedan jedini san, da obnovi stari manastir, prekjuce je, kada smo ga sreli na putu ka Cajetini, kratko prozborio:
- Bog usliši molitve onima koji veruju.

A sam Gospod Bog zna, kažu na Zlatiboru oni koji bolje znaju monaha, koliko je dana i noci otac Danilo probdeo u svojoj kolibici, odmah kraj manastirskih ruševina, moleci se Bogu da mu usliši molitve, da on, ubogi monah, vrati slavu staroj Dubravi. I koliko su još dana, on i Dobrivoje Kneževic iz Cajetine, njegov najverniji pomagac, predsednik odbora za obnovu Dubrave, proveli kujuci planove za obnovu, obijajuci pragove i tražeci dinar da se plate izvedeni radovi.

Onomad, u ponedeljak, kad je zlato sinulo iz oltara Dubrave, otac Danilo, pricaju ocevici, nije ni trepnuo pred tolikim blagom. Tek je izustio:
- Eto, vidite, kako se to hoce... Sad, sa Božijom pomoci, imamo sa cim da obnovimo crkvu.

Pre ravno tri godine, kada je Dubrava bila u pustoj nedodiji, tek gomila kamena i sige, i kada smo monaha Danila pitali kako ce i sa cim ce u ovim sirotinjskim vremenima zidati Dubravu i graditi put do nje, odgovorio je:
- Bog ce pomoci - kao da ocekuje neko cudo...

Svi koji su ovih dana silazili do Dubrave, gledali su cudo svojim ocima - iz šipražja izronili su zidovi crkve i konaka, do manastira se, umesto peške, kao do pre par godina, sada dolazi putem širokim pet metara, probijenim kroz bespuce i kroz litice iznad samog Uvca.

Tekst i foto: Zoran Šaponjic
Glas javnosti, 29. maja 2004. god

[Enigma]

Nadam se da se ovaj vrijedni nalaz neće raspršiti, već da će završiti u mjesnom muzeju na sveopću dobrobit.

[Stef74]

citat od Enigma

Nadam se da se ovaj vrijedni nalaz neće raspršiti, već da će završiti u mjesnom muzeju na sveopću dobrobit.

hoce kako da nece
ali pre nego sto ga stave u muzeju, cuvace ga jedno deset godina u tresoru pod kljuc, odakle ce on nestati bez traga a sve ovo pasti u zaborav.

[Enigma]

citat od Stef74

hoce kako da nece
ali pre nego sto ga stave u muzeju, cuvace ga jedno deset godina u tresoru pod kljuc, odakle ce on nestati bez traga a sve ovo pasti u zaborav.

A, ebiga onda ako je tako.