plava grobnica i za bolnicu

Mnogi Negotinci i Kladovljani su se saznavsi da bi u okviru predstojece akcije Dunava kroz jugoslaviju,osim ostataka mostova trebalo da budu izvadjene i olupine nemackih ratnih brodova,potopljenih krajem 1944.godine,setili horor prica iz Drugog svetskog rata.

Uklanjane olupina znacilo bi sigurnu plovidbu ka predvodnici HE"Djerdap ",ali i eventualnu potvrdu price koju istorija nikada nije zabelezila-da je plava reka gotovo 60 godina grobnica citave jedne bolnice sa nemackim ranjenicima.

General Valter fon Stetner je izmedju 28. i 30. septembra 1944g,videvsi da je nemacka ratna flota pri povlacenju iz Dunava,tacnije Crnog mora,potpuno opkoljena,naredio potapanje 240 brodova u pomenutim lukama.O ovom dogadjaju je 1945.g u sovetskom casopisu "Kransflotec"("Crven i mornar") pisao i Josip Broz Tito.

Medjutim svedoci ovog dogadjaja medju kojima je bio i Jovan Kracanovic svojevremeno je ispricao da je jedan od potopljenih brodova bila bolnica sa ranjenicima.Nemci su tada u Prahovu imali svoju bolnicu s laksim ranjenicima.One teze smestali su u brod-bolnicu.

Kad je pocelo potapanje,na sredinu reke odvezen je i brod sa ranjenicima.

Culi su se stravicni jauci.

Ne od bolakoji su ranjenici osecali,vec od straha,jer su ocito znali kakvu im sudbinu namenili njihovi rarni drugovi.

A oni su bez imalo osecanja opasali brod dinamitom i to sa oba boka.Zapomaganje i krici su se culi sve dok je brod tonuo.

Nemacki vojnici su na obali stajali pognutih glava-secao se stari Kracanovic.

Dugo nije mogao da zaboravi ni tu stravicnu sliku.Alasi u Dunavu prepricavaju da u ribarskim mrezama i danas izvlace dinamit.

O ovome su solidarno cutali i Nemci i crveno armejci,ali i jugoslovenski partizani koji su 1947 u ucestvovali u vadjenju olupina.

Vadjenje olupina sa dna Dunava,koje je jos tada zapocelo,sve do danas nije privedeno kraju.

Sto se tice strasne price o bolnici na dnu reke,a koju istorija nije zabelezila,vec decenijama je prepustena onima koji su u njoj ucestvovali.Ocito da su zeleli da je zaborave.

iz arhive Glas javnosti 1999.g

Uz pescani sprud na sredini Dunava kod prahova isprecila se vojna krstarica duga dvadesetak metara.Na pramcu dvocevni top,koji vodi u trup broda,celicna uzad i burad propisno pricvrscena na palubi,sidro i lanac na mestu,trup broda prelomnjen.

Malo nizvodno viri desni bok broda bolnice,a u vodi se vide bolnicke kabine sa poluotvorenim vratima.

U neposrednoj blizini samo kruzni otvor nekog broda sece talase Dunava,jos nize slep gotovo na samoj povrsini,vrh komandnog tornja i jos nekoliko nedefinisanih delova nekadasnjih brodova.

Kada je ovo leto Dunav dostigao najnizu kotu za poslednjih 100 godina,iz mracnih dubina ,kao nikad do sad isplivala je jedna od najvecih tajni koje krija ova reka-olupine brodova nemacke crnomorske flitile koju su Nemci sami potopili septembra 1944.godine.

Zvanicna istorija kaze da je u dunavu od Prahova do Mihajlovca potopljeno izmedju 250-280 plovnih objekata,brodova,cam aca,slepova.

Imao sam tada 12.godina i gledao sam kako brodovi danima pristizu iz Crnog mora.Za nedelju dana prekrili su povrsinu Dunava kod Prahova,bio je to pravi grad brodova.

Saznali smo da su Rusi blokirali Dunav kod Kzana,pa nemacka flotila koja se iz crnog mora povlacila,ne moze da nastavi put.

Za to vreme vojnici su silazili sa brodova,trgovali sa mestanima,a deci davali bombone-seca se Caslav Gugic iz Prahova.

Nemci nisu zeleli da njihova flotila padne u ruke Rusima,pa su doneli odluku da potope svoje brodove i njima blokiraju plovni put na Dunavu.

Ubrzo je pocela evakuacija vojnika i opreme avionima.

Svaki brod su minirali sa po dve mine od 70kg koje su postavljali kod motora.

Bile su to strahovite eksplozije usled kojih se treslo celo selo,a dim se dizao visoko u nebo.Iako su na pocetku dozvoljavali mestanima da sa brodova pokupe sve sto im odgovara,na kraju nisu stigli da sve evakuisu.

Tako su brod bolnicu koji je imao cak i operacionu salu,potopili zajedno sa oko 300 najtezih nepokretnih vojnika.

Minirali su i slep sa oko 200 rasnih oficirskih konja,dok su dresirane pse poubijali pistoljima.

Danima je Dunavom plutalo sve i svasta,delovi tela,daske,odeca-prica Caslav Gugic.

Brodovi su bili potopljeni celom sirinom Dunava,ponegde jedan na drugi,popreko i duz matice.

U uslovima rekordnog niskog vodostaja,plovidba se odvija izuzetno tesko.

Izmedju olupina i sprudova voda je toliko plitka da se moze pregaziti i tako stici do Rumunske obale.

Dubina Dunava u matici jedva dostize 1,7 metara,iz kapetanije pristanista Prahovo upuceno je upozorenje zapovednicima brodova da plove sto dalje od olupina,a pecarosima i kupacima da ne prilaze i ne zadrzavaju se u njihovoj blizini,zbog opasnosti od eksplozija,tj od ostataka bombi i dinamita.

arhiva lista Blic 2003.godina