Istorija gradova-Nis

Sve o istoriji Nisa.

Ниш, на раскрсници балканских и европских путева, који повезују Европу са Блиским Истоком, један је од најстаријих градова на Балкану и важи од давнина за капију Истока и Запада.

О настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом с оближње хумске чуке. Има доказа да је Ниш насељен већ у праисторијско доба. Један војник из инжињеријске јединице ископао је 1878. године изнад тврђавског моста 153 мм дугу секиру-чекић направљену од базалта кога има у околини Островице у клисури Нишаве. Друга секира-чекић од 155 мм дуга, грубље израде, нађена је код старих гробова покрај Ниша, а једна кремена тестера код Врежине. Сви налази из перода од 4000 година пре н.е. могу се видети у Археолошком музеју у Нишу.

Град је добио име од реке Нишаве која кроз њега протиче и коју су келтски прастановници звали Navissos. Сваки освајач је давао своје име граду. Римски Naissus, византијски Nysos, словенски Ниш, немачки Nissa.

У својој најсјајнијој епохи Naissus је био једна од најважнијих раскрсница мезијско-трачко-дарданске путне мреже, јер су се ту сливали путеви од Љеша (на Јадрану), Солуна, Цариграда, Сингидунума (Београда). У античко време Naissus је био веома снажан и неосвојив каструм. Због свог изврсног географског положаја Naissus је постао значајна стратегијска тачка тако да се Ниш помиње у свим војним походима на Балкану још од другог века. Код Ниша је Клаудије II победио Готе 269. године и спасио Рим велике опасности. Константин Велики, римски император (306-337), наследник Деоклецијана, је Naissus, у коме је рођен 274. године, украсио раскошним грађевинама (Медијана) и учинио га значајним економским, војним и административни м центром.

Мада се сматрало да је Ниш неосвојив град у својој дугој историји је више пута освајан, рушен и спаљиван. Хуни су Ниш заузели 441. године употребивши огромне јуришне справе и кишу стрела. Следеће разарање је било 448. године, а затим 480. године делимично обновљен град поново руше Варвари. Византијски цар Јустинијан обнавља Ниш, али у новим походима Авари га поново руше. На путу за Византију, 540. године, Ниш насељавају Словени. Око 987. године Ниш заузима бугарски цар Симеон. У 11. веку Византија поново колонизира Ниш и околину. 1072. године до Ниша су продрли Угри. Манојло I утврђује град, али његов наследник Андроник га губи. Осваја га угарски краљ Бела III. Кратко време после тога био је грчки, а 1185. године дошао је у српске руке, али за кратко. Исак Анђел побеђује Стефана Немању 1196. године. Ниш поново долази у српске руке 1241. године.
Кроз капије Ниша су прошли многи значајни владари Европе. 1096. године крсташки витез Валтер, а 1189. године дуже време је у Нишу боравио цар Фридрих I Барбароса кога је свечано дочекао и поздравио велики српски кнез Стефан Немања и са њим склопио савез против Византије.

Иако на међи истока и запада Ниш је увек био православни и средиште велике нишке епархије која почетком 13. века обухватала област Нишаве, Мокрог, Топлице и Сврљига, а под Пећком патријаршијом њене границе су сезале до Лесковца и Параћина.

Падом Ниша у руке султана Мурата 1385. године била је одлучена и судбина српске државе. Град је пао после опсаде од 25 дана. После Косовског боја 1389. године пут Софија-Београд је запустео. Али 1443. године Ниш закратко долази у руке Лудањина. Град је предат Србима, а Бранковић га препушта Ђорђу Мрњавчевићу. Ниш је поново изгубљен 1448. године и следећих 245. година Турци владају њиме. За време Турске доминације Ниш је средиште војне и управне власти. Нишка Тврђава изграђена је 1723. године и спада у најлепша и најочуванија турска здања на Балкану. За време аустријских освајања, 1737. године у поновном походу Аустрије на Турску Ниш пада. Заузима га аустријска војска без борбе. Турци се повлаче, а Аустрија реновира Тврђаву. То је кратко трајало, јер се исте године Турци враћају у Ниш такође без борбе. Настаје тешко време за рају.
1804. године избија први српски устанак. 1809. године устаници су ојачали и пошли на јужне делове Србије. Код Ниша на Чегру 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Ојачана турска војска са 10000 војника је напала војводу Стевана Синђелића са 3000 сабораца. Остављен без помоћи коју је тражио Синђелић је желео достојну смрт. Пуцајући у складиште барута дигао је у ваздух Чегарско брдо. Да би раја памтила пораз паша је на Цариградском путу после битке на Чегру подигао Ћеле Кулу од лобања српских јунака, што представља јединствен споменик у свету.

За време кнеза Милоша и кнеза Михајла јужни делови Србије остају под Турцима. 11. јануара 1878. године после дугих борби кнез Милан је ушао у нишку Тврђаву. Од тог времена Ниш престаје да буде оријентална касаба и долази до наглог развоја. Град се изграђује и унапређује културно и политички. Ниш постаје друга престоница у Србији. 1878. године добија гимназију, 1882. године учитељску школу, а 1894. године вишу девојачку школу. Ниш је 1895. године имао три основне школе за дечаке и једну за девојчице.
У области привреде основане су четири штедионице, радионица за одржавање возног парка поред железничке станице, рафинерија шпиритуса са великим подрумом браће Тутуновић, пивара, циглана, кланица.

"Краљев двор" у Нишу је био удобна резиденција муслиманских великопоседника . Саградио га је Хафис-паша, а затим је припао Мехмед-паши. Када се 1878. године у њега уселио Главни штаб српске војске, он је био Бећир-пашина својина. Конак је потом пропао, јер унук Хафис-паше није хтео да га прода краљу Милану. Али, његов син Муста-бег га продаје после очеве смрти. Здање је доведено у ред и представљало је пријатну резиденцију краља са погледом на Нишаву и Тврђаву. Зграда је била спратна. Горњи спрат је био за становање са дивним доксатима са којих се краљ Милан обраћао неколико пута народу. Краљица Наталија и престолонаследн ик Александар су радо боравили у двору.

У Нишу је од 1878. године седиште црквене власти - Митрополије и Епархије нишке. На челу нишке Митрополије стајао је митрополит Виктор. Црква Св. Пантелејмона завршена је 08.08.1878. године. Саграђена је на месту где је око 1185. године оснивач династије Немањића подигао манастир.

Преко пута двора поред Нишаве у Београд-махали изграђена је 1889. године зграда окружног начелства (Бановина). Зграда је изграђена у западноевропско м стилу и коштала је 250.000 динара. У њој су нашла место сва одељења српске префектуре: полиција, финансијска, грађевинска и санитарна управа, државна штедионица и затвор. Унутрашње просторије, нарочито велика дворана за седнице и суђења, луксузно су опремљене.
У то време у Нишу је често заседала Скупштина. 1878. године у Нишу се одржава прво заседање Народне скупштине Србије уз учешће 172 народна посланика. Скупштина је свечано отворена 23. новембра 1878. године у згради основне школе (иза Саборне цркве) престоном беседом Кнеза Милана Обреновића. Тадашњих 15 општинскох чиновника и 120 писара имали су пуне руке посла, као и 150 државних чиновника свих ресора. Окружна управа је од 1896. године центализована у Нишу. Округ је обухватао 2.558 км2 са 246 места у 88 општина, а према попису из 1905. године имао је 184.045 становника.
Пред почетак Првог светског рата влада и Народна скупштина прелазе у Ниш. Ниш постаје ратна престоница Србије. Скупштина је заседала 7. децембра 1914. године у згради официрског дома и разматрала предлог владе о уједињењу Јужних Словена и формирању југословенске државе. Усвојена је Декларација о уједињењу и стварању државе Срба, Хрвата и Словенаца, тзв. Нишка Декларација. Октобра 1915. године Ниш заузимају бугарске трупе. Почиње сурова окупација Бугара која траје до краја рата. 12. октобра 1918. године војска Прве српске армије, на челу са војводом Петром Бојовићем, ослобађа Ниш.

Од 1921. године Ниш постаје средиште Области. На челу области стајао је велики жупан кога је постављао краљ својим указом. У састав Нишке области улазило је 11 срезова и два округа. Град Ниш у то време има 25.096 становника.
У периоду Другог светског рата од 1941.-1945. године Ниш је стратегијска тачка на путу за Солун и Црно море. После жестоких борби 14. октобра 1945. уништена је 7.СС - брдска дивизија "Принц Еуген". Ниш је ослобођен.

Нишка тврђава представља комплексни споменик културе и најмонументални ју урбанистичку доминанту централног подручја града Ниша. Издиже се на десној обали реке Нишаве и чува простор који је у двомиленијумско м периоду поседовао материјалне доказе непрекидног трајања.

Садашња фортификациона структура турског утврђења изграђена је у првим деценијама 18. века, тачније у периоду од 1719. до 1723. године. Позната је као једно од најзначајнијих и добро очуваних споменика ове врсте на Средњем Балкану. Саграђена је на остацима античког, византијског и средњевековног утврђења. Има полигоналну основу са осам бастионих тераса и четири велике капије. Заузима површину од преко 22 хектара. Дужина бедема износи 2.100 метара, висина 8 метара, а просечна ширина зида је 3 метра. Камен за градњу довлачен је из околних мајдана и обрађиван у блоковима приближно једнаких димензија, док је унутрашњост ојачана дрвеним конструктивним елементима - "сантрачима" и испуњена "трпанцем". Са спољне стране била је окружена ровом испуњеним водом, чији је северни део сачуван и данас. Осим добро очуваних масивних камених зидина, сачуване су јужна Стамбол (1) и западна Београдска капија (2). Постоје и водене капије (5), видљиви су остаци северне, Видин капије (3), као и југоисточне Јагодинске капије (4). Комплетном реконструкцијом свих капија Нишка тврђава би у архитектонско-просторном и функционалном смислу добила своју аутономију као затворена фортификациона структура.

У унутрашњости Нишке тврђаве поред постојећих изложбених пунктова:

Уметничког павиљона у адаптираном објекту Арсенала из 1857. године (8)
Салона 77 у обновљеној џамији Бали бега из 1521. до 1523. године (9),
Летње позорнице (19) саграђене 1959. године, где се одржавају Југословенске хорске свечаности, Фестивал глумачких остварења југословенског играног филма и многе друге манифестације,
налазе се следећа значајна градитељска остварења:

зграда Историјског архива (11), саграђена 1890. године за потребе Картографског одељења српске војске;
Комплекс Пашиног конака, обновљен за потребе јавно-комуналног предузећа "Медијана" - Ниш;
Споменик књазу Милану Обреновићу, ослободиоцу Ниша 1877.године (15);
Спомен костурница, подигнута 1931.године на месту стрељања и вешања учесника Топличког устанка из 1917.године (16);
Липидаријум или збирка камених античких и епиграфских споменика, скулптура и детаља архитектонске пластике, постављене 1979.године (18).
У ентеријеру тврђавског простора у току су вишегодишњи радови на реконструкцији следећих објеката:

Хамама или турског купатила из 15.века, као ексклузивног угоститељског објекта са терасом (7);
Ниша 1-6 и 7-12, сводних просторија у низу, северно и јужно од Београдске капије који могу да приме најразличитије културне, трговачко услужне и угоститељско туристичке садржаје, чиме се уз уређење партерне зоне улазне пјацете, стварају специфични амбијентални услови за прихватање посетилаца и туриста (6);
Зграда Ковачнице као ресторан са баштом за послужење више стотина гостију у парковски уређеном амбијенту источног платоа тврђаве (14); Ниша 1-6 и 7-12
Барутане 1-4, саграђене су 1720. до 1723.године а налазе се уз северни и североисточни бедемски зид на међусобном растојању од око 250 метара. Могу да буду адаптиране у објекте угоститељско услужне намене (млечни ресторан, пицерија, клуб, посластичарница и сл) (10).
Зграда магацина као Експериментални театар са могућностима организовања разних културно и спортско-рекреативних манифестација (24).
Од нових садржаја предвиђено је постављање:
велике Рељефне табле са планом Нишке тврђаве у њеном улазном платоу (Т)
Затим израда: Сахат куле на месту некадашње куле, срушене после 1878.године;
Летње универзитетске сцене на површини северозападног бастиона уз Барутану 2 и потребних терена за мале спортове по целој дужини постојећег рова, чиме би се обогатиле укупно спортско рекреативне активности студената и омладине уопште (25).
Археолошки налази у тврђави
Осим објеката из турског периода у тврђави и у њеној непосредној околини, у нижим слојевима, откривени су остаци из праисторијског, римског византијског и средњевековног периода и то: Антички и византиски период је констатован скоро на целој површини тврђаве и њене непосредне околине:
део поплочане улице са канализацијом (18а)
урбано ткиво са тремовима (9а)
бројни остаци објеката и покретних налаза констатовани су у сондама код Хамама, Арсенала, Јагодинске и Београдсе капије
откривен је монументални објекат са ортогоналном просторијом и подним мозаицима (18а)
римске терме у улазном простору тврђаве (6а)
базилика великих димензија, северно од моста Младости
средњевековни слој презентован је остацима архитектуре и станишта а турски период карактеришу остаци многих грађевина и комуналних објеката.
Значајни су и следећи покретни налази:
бронзана глава Константина великог, нађена приликом градње старог моста, на десној обали Нишаве.
бронзана статуа Јупитера нађена у кориту реке Нишаве код Стамбол капије.
Ара-жртвеник и питос са сто килограма сребрног новца из 3.века, нађен код Београдске капије.
Следи као закључак да Нишка тврђава са њеном непосредном околином треба да буде презентована као споменик културе великих и вишеслојних вредности у оквиру парковски сређеног простора правилним сажимањем старих вредности са новим животним потребама града, Нишка тврђава ће живети као неодвојиво градско ткиво у оквиру централног језгра Ниша.

volio bi da vidim maketu anitckog Nisa kao na primjer sto imaju makete od felix romuliane i viminaciuma da ne zna neko slucajno gdje moze da se nadje...?

"Cele kula" je jedinstven spomenik u svetskim razmerama. nekada se nalazio van grada, na Carigradskom drumu, a sada je u samom gradu, na bulevaru Brace Taskovic. Kula je podignuta od lobanja srpskih ratnika, poginulih na Cegru, kdo Nisa, u bici koja se odigrala 31. maja 1809. godine. izgradjena je vrlo brzo nakon bitke i to po naredjenu Hursid pase, tadasnjeg truskog zapovednika Nisa, kasnije velikog vezira.
Srpski ustanici pridavali su veliku paznju oslobodjenu Nisa. Zato je vec u prolece 1809. godine na domak grada dosla velika vojska, 16.000 boraca, predvodjenih Milojem Petrovicem, Hajduk Veljkom, Petrom Dobrnjcem i vojvodama, Ilijom Barjaktarevicem, Pauljom matejicem i Stevanom Sindjelicem. Polozaje su zauzeli po severnom obodu kotline, pored sela Gornji i Donji Matejevac i Kamenica. Sa napadom na grad se odugovlacilo, pa su Turci imali vremena da se znatno ojacaju. Toliko da 31. marta oni napadnu prvi. Iz tvrdjave je, u jutarnjim casovima, izasao veliki broj vojnika i krenuo na najistureniji polozaj, sanac na brdu Cegar, kojim je komandovao resavski vojvoda, Stevan Sindjelic. Zbog nesloge, koja je bila prisutna medju srpskim staresinama, Sindjelic nije dobio adekvatno pojacanje, pa je, bez obzira na hrabrost njegovih vojnika, poraz bio neminovan. Kada je veliki broj Turaka vec poceo da ulazi u sanac, vojvoda Stevan Sindjelic je, ne zeleci da se preda, usao u barutanu i opalio hitac iz kubore. U vazduh je odleteo ceo sanac, zajedno sa Srbima, ali i ogromnim brojem turskih vojnika koji su nadirali.
Besan zbog ovakvog kraja bitke, da bi zaplasio Srbe i odvratio ih od dalje borbe, Hursid pasa je sakupio glave poginulih Srba, naredio da se oderu, koze napunio pamukom i poslao u Carigrad, a od lobanja naredio da se sagradi kula. U kulu visoku nesto preko 4,50 metra i dugu i siroku po nesto vise od 4 metra, uzidane su 952 glave. Izgradivso "Cele kulu" Turci su je stitili, zabranjujuci SRbima da odnose lobanje sa njenih zidova i da ih sahranjuju. Zeleli su da, postojanjem jednog ovakvog objekta sprece svaku pomisao hriscana na bunu ili ustanak.
Evropa je prvi put bila obavestena o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik, Alfons de Lamartin izdao svoje delo "Put na istok", gde je, u posebnom odeljku, "Beleske o Srbiji", ukazao na znacaj ovog spomenika za Srbe i potrebu da bude sacuvan.
Medjutim, opasnost po "Cele kulu" dosla je od samih Turaka. U drugoj polovini XIX veka, kada je niskim pasalukom upravljao Mithat pasa, kasniji predsednik turske vlade i poznati modernizator otomanske drzave, doneta je odluka o rusenju ovog objekta, cije je izvrsenje spreceno intervencijom niski Turaka.
Nakon oslobodjenja od Turaka, "Cele kula" je bila u teskom, gotovo kriticnom stanju. 1878. godine podignut je ceremidni krov na cetiri stuba, iznad kule. Spasavanje spomenika nastavljeno je prilozima iz cele Srbije, pa je 1892., prema projektu beogradskog arhitekte, Dimitrija T. Leka, podignuta kapela nad "Cele kulom". Kasnije je ispred kapele postavljena bista Stevana Sindjelica, ploca sa Lamartinovim tekstom o "Cele kuli" i uredjivan okolni prostor.
Danas je na kuli preostalo 58 lobanja o kojima se, zajedno sa celim okruzenjem, niski Narodni muzej i ceo grad brizljivo vodi racuna, postujuci reci Alfonsa de Lamartina: Neka Srbi sacuvaju ovaj spomenik. On ce nauciti njihovu decu sta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujuci kakvu su cenu platili njihovi ocevi.

Medijana je veliko arheolosko nalaziste na prostranstvu od oko 40 hektara. Pruza se izmedju Nisave i auto-puta za Sofiju, neposredno uz kompleks Elektronske industrije. Staro naselje pruzalo se uz trasu antickom puta Nis - Sofija.
Sredisnji prostor na Medijani zauzimala je velika vila sa peristilom, za koju se smatra da je bila carska palata. Ona je bila povezana sa termama i manjim nimfeumom. Zapadno do nje je zitnica (horeum) a severnije su dva sakranlna objekta. jedan od njih je krstionica (baptisterijum), koja je otkrivena 1981. godine. Nacinjena je u obliku ortogonalne prostorije, precnika preko 8 metara. Na zapadnoj strani ima apsidu. U sredini baptisterijuma ozidan je kruzni postament. Smatra se da ovaj objekat potice iz druge polovine IV veka i najstariji je u nasoj zemlji.
Juzno do vile, na podrucju koje sada pokrivaju objekti Elektronske industrije, nalazio se vodotoranj, dok su u medjuprostoru registrovani tragovi vise drugih vila i privrednih objekata. Stambene zone bile su od privrednih odvojene zelenilom i bastama.
Na Medijani, blize Nisavi, otkopano je 1972./73. preistorijsko naselje iz vremena Egejske seobe u XIII veku pre nove ere. To su plitke jame, cetvrtastog oblika, nacinjene od lakog materijala, slicne nalazima u Rumuniji - kolibe zolnike

Konstantin Veliki (280. - 337.)
http://www.vumidet.net/forum/showpost.php?p=11851 &postcount=1

je rodjen i odrastao u Nisu, tadasnjem rimskom Naisu. Majka mu nije bila plemickog porekla, dok je otac, Flavijus Valerijus Konstantijus Hlorus, koji je i utemeljio dinastiju, vodio poreklo od Ilirika. Konstantin Veliki je vladao Rimskim carstvom od 306. do 337. godine. Zapamcen je kao car koji je stabilizovao drzavu. 313. godine, Milanskim ediktom, priznao je hriscanstvo kao zvanicnu drzavnu religiju. Preneo je prestonicu iz Rima u Konstantinopolj i tako udario temelje Vizantije. Konstantin se bogato oduzio svom rodnom gradu, izgradivsi mnostvo grandioznih objekata, medju njima i Medijanu. Cesto je boravio u ovim krajevima, prema istorijskim izvorima 315., 319., 324. i 334. godine.

Izgradnja Medijane zapocinje, najverovatnije, vec krajem III veka, u vreme Dioklecijanove gradjevinske delatnosti u balkanskim provincijama. U to vreme pocine i razdoblje tetrarhije - cetvorovlasca. Neki od careva, rodjeni u nasim krajevima, vladali su ogromnim prostranstvima tadasnjeg Rimskog carstva. Maksimilijan Herkulije, Konstancije Hlor, Galerije, Licinije i Konstantin Veliki ucinili su Balkan sedistem imperije, sagradivsi u svom zavicaju gradove, palate, vile i druge gradjevine, gotovo ravne onima koje su mogle da se vide u Rimu. Medijana je najintenzivnije gradjena u vreme Konstantina Velikog, koji je rodom upravo iz Nisa, Tadasnjeg Naisusa. Veliki imperator cesto je boravio u svom rodnom kraju i, kako hronike kazu, "bogato ga izgradio i ukrasio".
Posle Konstantinove smrti u Naisu i Medijani i dalje borave carevi. U zimu 340. godine njegovi sinovi, Konstancije i Konstans potpisuju ovde jedan edikt. Nesto kasnije, iste godine, tu je samo Konstans. Prema Hijeronimovoj hronici, 350. godine zapovednik podunavske vojske, Vetranije, biva proglasen za cara u Sirmijumu a iste godine, U Naisu, pred Konstancijem polaze insignije carske vlasti. 361. otpadnik Julijan boravi u Naisu, tokom svog pohoda protiv Konstancija. Odavde on upucuje duge poslanice Senatu, Atinjanima, Korincanima i drugima, trazeci medju njima svoje pristalice. U Naisu, 364. godine boravi i Valentijan, izdajuci odavde vise carskih edikata. Prema podatku iz Olimpijodorovih odlomaka, Nais je bio rodno mesto jos jednog rimskog cara, Konstancija III.
U Naisu je, u tom periodu, radila fabrika za izradu vojne opreme, kao i radionica za izradu predmeta od plemenitih metala.. Srebrni tanjiri i drugi predmeti nosili su najcesce oficijalnu poruku (317. g. u cast Licinija - "Licini imperatore semper vincas" - "Licinije imperatore, uvek pobedjuj", povodom desetog rodjendana Konstantinovih sinova, Krispa i Konstantina mladjeg...). Neki od predmeta od plemenitih metala, sa oznakama radionice iz Naisa, nalazeni su u Svajcarskoj i Transilvaniji (sa reljefnim bistama Gracijana, Teodosija I i Valentijana II).
Veliko razaranje medijana je dozivela 441. godine, kada je prodorom Huna stradao i Nis. Izmedju 530. i 552. Justinijan je obnovio Medijanu, u sklopu velike obnove pogranicnih mesta i utvrdjenja, pred najezdu Slovena i Avara. Tada je nastalo medijansko utvrdjenje, na mestu danasnje Elektronske industrije. 614. godine Sloveni su osvojili Nis. Tada prestaje vizantijska vlast u ovim krajevima, pa i Medijana u potpunosti

PODNI MOZAJCI SA MEDIJANE

SREBRNO POSUDJE
SA MEDIJANE

KONSTANTINOV NOVAC

Vila sa peristilom, za koju se smatra da je bila carska palata, centralni je objekat na Medijani. Zahvatala je povrsinu od oko 6.000m2 i gotovo je sasvim otkopana.
Najveca i sredisnja prostorija bio je atrijum, ogromna ulazna dvorana za prijem gostiju, okruzena peristilom - holom sa stubovima, sirokim 3 metra. Po citavoj povrsini peristila su visebojni geometrijski mozajci. Sve je raskosno dekorisano: stubovi, baze i kapiteli od mermera, reljefi na kapitelima pilastara i parapetnim plocama, ostaci zidne obloge od raznobojnog, skupocenog mermera, freske i drugo. Severdi deo peristila povezan je sa centralnom salom u kojoj je podni mozaik sa figuralnim mitoloskim temama. Carske prostorije, smestene u severnom delu, imale su po zidovima freske sa geometrijskim motivima. U ovom delu se nalazila i glavna sala palate - triklinijum. Citav severni trakt palate bio je grejan podnim grejanjem.
Zapadno od vile nalazile su se terme a istocno manji nimfeum.
1 - ulaz
2 - atrijum
3 - peristil
4 - triklinijum
5 - ostale prostorije
6 - nimfeum

Istocno od triklinijuma lociran je mali nimfeum. Nepoznato je kako je bio povezan sa okolnim prostorijama. Njegov centralni deo cini sestougaonik u cijem je sredistu takodje sestougaona fontana. Okolo su manje prostorije, po jedna njihova strana je istovremeno i strana sestougaonika.
Podovi su kompletno pokriveni mozaikom. U centralnom sestougaoniku, kao motiv dominiraju cvetovi lotosa naizmenicno okrenuti i u centru naglaseni trostrukom bordurom. Bocne prostorije, ok sestougaonika, takodje su prekrivene mozaikom.