Poreklo zakopanog blaga

[dropsyblood]

Da je zakopano blago realnost govore nam svakodnevni tekstovi u srpskoj i svetskoj stampi."Otkriveno blago u Landolu kod Smedereva","Oruci njivu otkrio cup sa zlatnim novcem",Plug izbacio arheoloske nalaze neprocenjive vrednosti",naslovi su koji se obicno s proleca pojavljuju u dnevnoj stampi.Normalno je to,jer prolece je vreme radova na njivama i zbog velikog prisustva ljudi koji pripremaju zemlju za setvu,broj pronadjenog blaga se povecava.Postavlja se pitanje:Odakle toliko zakopanog blaga na teritoriji Srbije?Odgovor se treba traziti u geostrateskom polozaju Balkanskog poluostrva i same drzave Srbije.Ako se izuzmu mitoloske price ,koje nisu bez osnova,ostaju realni istoriski faktori koji se nicim ne mogu osporiti.Nase,srpsko podrucje,oduvek je bilo glavna raskrsnica strateskih puteva koji su vodili sa zapada na istok i sa severa na jug.Doline velikih reka:Save,Dunava,Mor ave i Vardara su centralni putevi vec vise od dve hiljade godina.Ove puteve su gradili uglavnom Rimljani,a njima su mnogi prolazili.Pocev od rimskih legionara,preko Slovena,Avara,Huna,M ongola,Tatara,Grka,H riscanskih krstasa pod komandom nemackih careva od kojih je bio najpoznatiji Fridrih Barbarosa,pa do trgovackih karavana iz Venecije,Dubrovnika, i ostalih mediteranskih gradova,svi su prolazili preko ovog podrucja.Cilj njihovih putovanja svakako nije bio turizam,vec osvajacki,ratni pohodi i trgovina.A to su kao sto i danas vidimo,dve materjalno najunosnije privredne grane.Od do sada pronalazenog blaga,pre svega,zlatnog i srebrnog novca,kao i nakita,najvise je iz perioda rimske imperije.Zato je potrebno nesto vise reci o njoj.Rimska imperija je najvece carstvo u dosadasnjoj ljudskoj civilizaciji.Obuhvat ala je skoro citavu Evropu kao i velike delove Azijskog i Africkog kontinenta.Zapadna Evropa,Pirinejsko poluostrvo,Apenini severna Afrika,i oblast Kavkaza bili su u sastavu Rimskog carstva.Vremenom su se granice menjale.Carstvo se ponekad povecavalo,ponekad smanjivalo.Dolazilo je narocito na perifernim delovima,i do pobuna,ustanaka kao i upada naroda i plemena koja su zivela van granica carstva,ali se celokupna oblast nije bitno menjala.Medjutim ,ovako velika imperija zahtevala je stalnu i ogromnu vojnu silu kako bi se postovala vlast Rima na celoj teritoriji.A za veliku i jaku vojski potreban je i veliki novac.Do novca se moze doci kovanjem,porezima,i ratnim plenom odnosno pljackom.Zato je Rim drzao stalnu vojsku koja je imala zadatak da cuva vlast u carstvu i da preduzima pohode van granica carstva u cilju obezbedjenja prihoda.Za izdrzavanje silnih armija ipak je trebalo mnogo para,pa je zato svakom legionaru bila dozvoljena i licna pljacka, a posle dvadeset godina sluzenja u vojsci,legionari su dobijali,kao neku vrstu penzije,zemljisne posede u trajno vlasnistvo,gde bi provodili ostatak zivota.ovakva organizacija davala je dobre rezultate i imperija je dugo trajala.Ono sto je vazno za nase podrucje,odnosno za teritoriju danasnje Srbije, je da su se severne granice Rimskog carstva nalazile na Dunavu i da su tu boravile stalne granicne postaje.To je prilicno velika oblast i prostirala se od danasnjeg Beograda do Vidina,obuhvatajuci i juzno zaledje od pomenutog pravca.Mnogobrojni arheoloski nalazi kao i pisani rimski izvori potvrdjuju postojanje ovih rimskih utvrdjenja.Rimske legije su neko vreme provodile na odredjenim podrucijima,a zatim su po potrbi,menjane i slate u druge oblasti carstva.U tim pokretima i selidbama legionari su svu svoju pokretnu imovinu nosili sa sobom.Zbog dugog putovanja,nosenje imovine nije bilo jednostavno,a zlatni i srebrni novac osim sto je vredan,takodje je bio i tezak.Nisu postojale privatne i drzavne banke pa se novac nije imao gde ostaviti.Iz tog razloga legionari su svoj novac zakopavali na samo njima znanim mestima,teze pristupacnim,i to obicno u onim krajevima gde su mislili da se trajno nasele posle zavrsetka vojne obaveze.Obicno su birali krajeve bogate izvorima sa termalnom ili lekovitom vodom,blagorodne zupe gde je bilo moguce uzgajanje vinove loze.Uzgred receno,kulturu gajenja vinove loze i grozdja u ove krajeve doleli su bas rimski vojnici.Banje sa izvorima su im bile potrebne da bi lakse podnosili kostobolje i reumu zaradjenu tokom vojnickog zivota,a vinom su lecili napacenu dusu.Mnogi legionari zbog rizika vojnog poziva nisu uspeli da ostvare svoje zelje niti da se vrate po zakopano blago...Kraj prvog dela.

[dropsyblood]

Izvinjavam se zbog nekih gramatickih gresaka u tekstu,jer tastatura mi je delimicno neispravna.Pozdrav.

citat od dropsyblood

Izvinjavam se zbog nekih gramatickih gresaka u tekstu,jer tastatura mi je delimicno neispravna.Pozdrav.

Tebi je neispravna,a meni fale dugmici i neka slovana tastaturi.

[dropsyblood]

...Kako su mesto gde su blago zakopali cuvali kao najvecu tajnu,mogucnosti da se ono otkrije bile su nikakve.Ali vremenom mnogi u rimsko vreme nenaseljeni i nepristupacni krajevi postali su sasvim dostupni tako da se slucajno i prilikom obavljanja sasvim obicnih poslova kao sto je oranje ili kopanje temelja pronadje davno sakriveno blago.To blago je razlicite vrednosti. Nekada,kada je u pitanju zlatan novac ili nakit,to je pravo bogastvo i nalazacu moze u potpunosti da promeni zivot.Nekada je u pitanju blago koje ima odredjenu kolekcionarsku i istorisku vrednost,ali ne i materjalnu.Takvi pronalasci interesantni su pre svega za nauku i predstavljaju jos jedan materjalan dokaz o boravku Rimljana na ovom podrucju.Pored ovog,mozemo slobodno reci licnog blaga rimskih legionara,moguce je pronaci i vece kolicine blaga koncentrisane na jednom mestu.U tom slucaju rec je,skoro uvek,o kovanom novcu.U pitanju su kase ili blagajne vecih vojnih jedinica.Zbog opasnosti od stalnih napada plemena sa druge strane granice,blagajne su se cuvale dobro skrivene i za njih je znao mali broj ljudi iz komandnog kadra legije.Desavalo se da prilikom iznenadnih napada jedinica bude primorana da se povuce,a da oni koji su znali gde je blagajna izgube glavu,i da se citava stvar preda zaboravu.Takvo blago se obicno krilo u zidinama utvrdjenja i verovatno je da se i danas TAMO NALAZI.Pored blaga iz doba rimljana na teritoriji danasnje Srbije i Makedonije mogu se pronaci dragocenosti i iz drugih perioda.Vec je receno ko je sve ovim krajevima prolazio...(end of part two)

[dropsyblood]

...Svaka vojska je sa sobom nosila vojne blagajne ili u povratku sa ratnih pohoda,i tovare opjlackanog blaga.U ovim krajevima bi cesto dolazilo do raznih hajduckih zaseda i napada sa ciljem otimanja plena.Nekada je to uspevalo,a nekada se blago zakopavalo da ga protivnik ne pronadje,sa nadom da ce kada bitka prodje,ono biti otkopano i odneseno.Obicno se to nije desavalo i blago bi ostajalo zaboravljeno.Da bi se ovo blago pronaslo potrebmo je dobro poznavati tadasnje putne pravce i proucavanjem topografije lokalnog podrucja otkrivati mesta koja su pogodna za organizovanje prepada.To su bili obicno useci,klanci ili klisure kroz koje su isli putevi.Kako su ti napadi bili iznenadni,oni koji su ga posedovali mogli su ga samo tu u blizini sakriti.U narodu su zabelezene mnoge price i o hajduckom blagu.To blago prestavlja bogat plen raznoraznih hajduckih ceta,koje su skoro do pocetka dvadesetog veka povremeno vrsile prepade i pljacke sto trgovacke karavane,sto bogate pojedince.Ovi prepadi su se obicno obavljali na perifernim i granicnim delovima administrativnih oblasti ili u blizini bogatih rudnika.Taj plen se zbog mnogobrojnih potera sakrivao po planinskim zabitima ili pecinama cekajuci da prodje neko vreme pa da se onda potrosi.Nekada se za to imalo vremena,a nekada ne, pa je i to blago padalo u zaborav.Veruje se da u Homoljskim planinama i danas ima dosta ovog blaga.Price nisu bez osnove,jer ovaj kraj je ranije bio poznat po hajduciji,a i rudnik zlata u Majdanpeku je veoma blizu Homolja.Ovo su istoriski provereni podaci i njima se moze verovati.Medjutim,to nije dovoljno.Traganje za blagom,koga sigurno ima,dugotrajan je i mukotrpan posao sa neizvesnim ishodom.kraj.

Taj plen se zbog mnogobrojnih potera sakrivao po planinskim zabitima ili pecinama cekajuci da prodje neko vreme pa da se onda potrosi.

Normalno,slazem se sa tobom dropsy.U potpunosti si u pravu.
A uzmimo u obzir i da ova pretpostavka nije tacna,o blagu u pecinama,jedan hobi tragac koji bi se bavio amaterskim istrazivanjem pecina,moze doci do drugih vrednih pronalazaka,koji bi arheologiji veoma znacili u istrazivanju.
Primer kao sto su crtezi na pecinama,razna orudja,keramika..... ..itd.
Negde sam na netu procitao da je neki klinac u Hrvatskoj mislim pronasao u nekoj pecini sasvim slucajno neke crteze na zidovima u pecini nekoj.
Tako da je taj njegov slucajni pronalazak tih crteza naterao arheologe da iz pocetka ponovo pokrenu teoriju o naseljavanju tog predela u vreme paleolita.
Ali iz razgovora sa clanovima na ovom forumu dosao sam do saznanja da se skoro svi boje takve avanture ulaska i istrazivanja po pecinama.
Zasto ne znam ni ja sam

[dropsyblood]

Kako zasto se boje? Pa psihologija tragaca i psihologija skrivaca umnogome se razlikuju.Skrivac krije ono sto poseduje tamo gde tragac nebi ni u ludilu imao nameru da udje,a i kada udje u pecinu on ne razmislja vise o blagu, vec samo o tome da izvuce zivu glavu.

Opet se slazem sa tobom,u pravu si.
Ali sada,ulazak u pecinu po mom misljenju,i nije bas toliko opasan.
Ok postoje tu neke opasnosti,koje prete onom ko ulazi,ali sa opreznoscu i koncentracijom sve te opasnosti se mogu izbeci.Normalno i oprema igra veoma vaznu ulogu u tom poduhvatu.Sta ja znam sada opasnost od kamenja,od odrona,orjentacija u samoj pecini ako dodje do pojave vise prolaza i hodnika....
E sada vec nailazak na podzemna jezera u samoj pecini,kao i ronjenje u njoj to je vec posao koji zahteva poznanstvo nekih stvari,kao i poznavanje ronjenja u takvim okolnostima,obuka i praksa.
Normalno moram reci da to nije nimalo lak poduhvat,i da ga nemoze svako raditi.
Ali avantura koju covek dozivi u tom (kako ga ja zovem podzemnom svetu),je neopisiva i lepa.
A moze se bogami i ponesto vredno naci.

[dropsyblood]

Vidim iz tvojih ranijih postova da obozavas pecine,i to je lepo.Sta mislis da nisi u nekom ranijem zivotu bio slepi mis?

citat od dropsyblood

Vidim iz tvojih ranijih postova da obozavas pecine,i to je lepo.Sta mislis da nisi u nekom ranijem zivotu bio slepi mis?

Hm,vidis sad si mi dao temu za razmisljanje,nikada nisam razmisljao tome.Sve je moguce..... .Salim se malo.Dobro kad smo vec kod toga prosli zivot,tj zakacili i tu temu,reinkarnacija pa zar se covek moze reinkarnirati na primer u zivotinju.Normalno uzmimo u obzir da taj prosli zivot i reinkarnacija stvarno postoji.