Bački Kelti

Predpostavljam da većina Vas tragača ne bi ovako nešto uradila (postavila fotografije terena), sve u nadi da ostane u tajnosti mesto koje posećuju. Pošto ja nisam tragač, a ovo mesto nije tajna, već spomenik kulture zakonom zaštićen (a zatim prepušten samom sebi i nama zaljubljenicima u arheologiju), rešio sam da Vas upoznam sa njim jer sam ga na forumu više puta pominjao...
Ostaci keltskog opiduma, datiranog na vek pre Hrista, utonuli su u oranice na jugu panonske ravnice. Čak i ovdašnji živalj ne zna za njega, a većina onih koji znaju da postoji greškom ga pripisuju turcima. Ni neposredna blizina prometnog puta nije narušila njegovu osamu, a obližnji bački salaši su mu jedini "drugari". Fotografisao sam ga iz pravca juga i morate priznati da je teško naslutiti da je ovo mesto koje je u svom okrilju imalo najmanje 30 domova i osim glava čuvalo ono što je i sad blago ravnice - hranu.

Kad čovek reši da ga poseti, uz put će sresti mnogo svedoka prošlosti. Ovaj bunar (nekad je imao i "đeram" - veliku napravu od drveta koja je služila za lakše vađenje vode iz njega) je očito bio tipizirani proizvod svog vremena jer takvih, potpuno istih, ima na desetine u mom kraju. Poprilično zarastao i (provereno) pun vode sumnjivog kvaliteta. Unutrašnji prečnik bunara je oko tri metra, što znači da je prilično širok. Nisam baš hteo da izazivam sudbinu i da mu prilazim bliže jer kod bunara kopanih na lesnom zemljištu uvek postoji opasnost od odronjavanja.

Nego, da se ja vratim "keltskoj varoši"... Tek kad se dođe na 20 metara od nekadašnjeg zaštitnog nasipa, čovek može naslutiti da je ovde nešto postojalo. Više nego uočljivo je uzvišenje na sredini južnog zida, primetno drugačije boje zemlje. Arheolozi koji su sedamdesetih vršili ovde sondažna ispitivanja, tvrde da je tu bio ulaz...

Ta žuta "fleka" zemlje na njenom vrhu je primetna i na uglovima opiduma i predpostavljam da su tu bili usađeni veliki balvani (od nekakvih malih "kula-osmatračnica" ) koji su potom bili okolo zasuti dunavskim peskom. Opidum je pravilne kvadratne osnove sa stranicama dužine oko 100m. Južni zid je zbog bezobzirnog dubokog oranja u proteklih desetak godina malo "pomeren" iz svog pravca. Ovo je slika sa spomenutog vrha južnog nasipa...

Unutrašnjost opiduma je bila dovoljna da primi, po mojoj laičkoj proceni, oko tridesetak domova. Baveći se zemljoradnjom, Kelti su očito imali problema sa kojekakvim "gotovanima" koji nisu sejali i žnjeli a voleli su da jedu hleb (to su Rimljani govorili za Germane), pa su rešili da im zagorčaju "šoping" (čitaj: poharu, pljačku). Izgradili su ovo zemljano utvrdjenje da bi tu čuvali svoj život i ono što su, bavljenjem pre svega ratarstvom, sticali. Možda su im rimske legije sa druge strane Dunava malo pomogle u izgradnji. ali to još nije potvrđeno, kao ni to da su trgovali međusobno. U svakom slučaju, Rimljanima je očito odgovaralo da ovako nešto postoji sa bačke strane i da pruža otpor varvarima. Na sledećoj fotografiji, slikanoj sa ugla južnog i zapadnog nasipa, koliko-toliko se vidi unutrašnjost opiduma...

Po komadima grnčarije se vidi da su čuvali veze sa svojim sunarodnicima iz raznih krajeva. Preovladavaju komadi velikih posuda od sive terakote, koje su se ukopavale u zemlju i služile za skladištenje žitarica i povrća, ali ima i dosta različitih komada po kojima se da zaključiti da su donešeni iz drugih krajeva. Na sledećoj fotografiji je samo deo onoga što sam usput pokupio i da se primetiti ta raznolikost...

Najsačuvaniji je zapadni nasip, mada je i on "načet" odnošenjem zemlje. Pored njegove spoljašnje strane prolazi zemljani put, a kao što se vidi na fotografiji, obrastao je u žbunje...

Preko severnog nasipa, celom njegovom dužinom, prelazi zemljani put. Na mestu gde se spaja sa istočnim nasipom, takođe je primetno veće uzvišenje...

Fotografija južnog nasipa slikana iz samog centra opiduma. Sada oranica a nekada...

Do pre par godina, dva cela mala mlinska kamena (verovatno od ručnog žrvnja), kao i jedan poveći komad, koristili su vlasnici oranica kao "kamen međaš". Očito je neko doznao za to i ... ostao je samo ovaj žalosni komadić (mada mi je malo sumnjiv jer ne liči na kamen peščar od koga su inače bili prethodno spomenuti), veličine bureka da podseća na nekadašnji trud stanovnika ovog mesta.

Ostalo mi je da žalim što nisam imao mogućnosti da ih ponesem. Iako me "ima", vući 40-50kg jednog celog malog mlinskog kamena, celih sedam kilometara, i to peške... to nek radi onaj što baš mora

[Vumi]

Lijep "putopis", svaka cast . Jedno vrijeme je bio otvoren forum gdje su se trebale ubacivati ovakve stvari, na zalost nikome nije palo na pamet da to uradi i forum je iskljucen...

[sirmium]

Pa lepo nema sta, nego trazili tuda ko i dali si ti sam trazio tuda, kakvi su rezultati ako jesi,vidjas li tragace ili jednostavno niko neposecuje taj kraj?

[Stef74]

citat od sirmium

Pa lepo nema sta, nego trazili tuda ko i dali si ti sam trazio tuda, kakvi su rezultati ako jesi,vidjas li tragace ili jednostavno niko neposecuje taj kraj?

Lazar je rekao da nije tragac i da nema namere da bude, a dali neko posecuje to mesto ...???

super reportaza...

Zahvaljujem na interesovanju i pohvalama!
Spominjao sam pre na forumu da ga posećuje jedan Vaš kolega tragač, ali do sada, koliko sam upoznat, nije našao ništa preterano zanimljivo. Ja sam u mojim rekognosciranjima osim hrpe komada grnčarije, ovde našao bronzani listić 4x5cm koji je očito korišćen kao oplata na nečemu (imao je rupice po uglovima) i obično sečivo malog bronzanog nožića od oko 10cm sa usadnikom za rukohvat. Oba su u muzejskom depou.
Ni ne čudi to što ovde nema vrednijih nalaza jer je ovaj kraj, u odnosu na one pod rimskom upravom, ipak bio mnogo siromašniji i izloženiji razaranjima i pljački u davna vremena.
Zaboravio sam poneki podatak pomenuti, pa ću to usput...
Zanimljivo mi je to da na njemu nisam našao ništa drugo osim keltskih nalaza. Ni Sarmata, ni srednjeg veka... Verovatno je bio "tabu" mesto, zarastao u šiblje... pa se nije nikome svidjalo da živi u njegovoj blizini a ponajmanje u njegovom prostoru.
Arheolozi koji su radili sondiranja tvrde da je oko njega postojao kanal koji je bio spojen sa Dunavom. Inače, stara obala Dunava od njega je udaljena oko 700-800 metara.

Par slika koje sam našao na netu a koje su vezane za Kelte i keltske opidume. Na prve tri slike su različiti profili zemljanih bedema a četvrta slika je rekonstrukcija keltskog svetilišta. Na petoj je prikazan presek široko rasprostranjene peći za keramiku koju su koristili i Kelti.

Iz današnjeg broja lista "Blic":

==================== ===============
Predmeti iz utvrđenja stari 2.000 godina
Keltsko naselje ispod Čarnoka


VRBAS - U keltskom naselju Čarnok, arheološkom nalazištu kraj Vrbasa, pronađeni su veoma vredni predmeti stari više od 2.000 godina, peć od žute zemlje i originalni lonac za sušenje žita. Predmete su prilikom iskopavanja pronašli arheolozi Muzeja Vojvodine i Muzejske zbirke Vrbasa. Peć je zajedno sa loncem prenesena u Muzejsku zbirku, gde će biti izvršeno konzerviranje i restauracija, a zatim će biti predstavljeni javnosti.
- Predmeti su od neprocenjive vrednosti i do sada slični nisu pronađeni ni na jednom drugom mestu. Čarnok je bio naselje koje se bavilo uzgajanjem žitarica i u njemu se nalazila žitna tržnica na kojoj se trgovalo hranom. U iskopanoj sondi pronašli smo peć prečnika 30 centimetara i posudu koja se postavljala na peć i služila za sušenje žita. Za skoro 25 godina na ovom mestu pronađeni su vredni predmeti od keramike, ugljenisano žito, razne korpe, ali i stambeni objekti i radionice - rekla je Vesna Grgurević, arheolog u Muzejskoj zbirci. Ona kaže da je pored naselja pronađena i jedna greda za koju se pretpostavlja da pripada nekropoli, ali da će istraživanje oko naselja, od kojeg zavisi sklapanje cele slike o životu Kelta na ovim prostorima pre 2.000 godina, umnogome zavisiti od finansijskih sredstava. I ove godine kao i prethodnih otvorene su dve nove sonde i za jedno dvanaestodnevno istraživanje potrebno je oko 200.000 dinara. Dodatnih 40.000 dinara potrebno je za restauiranje.
- Čarnok je najmlađe najočuvanije keltsko utvrđenje u Bačkoj, i na ovom prostoru bilo je još pet keltskih naselja. Na bedemu Čarnoka kao ostatak stepske klime raste endemska biljka asparagus, a jedna ovakva biljka raste još u Deliblatskoj peščari i u Južnoj Rusiji. Ceo lokalitet zaštićen je botanički i arheološki, kao lokalitet od posebnog značaja za Republiku Srbiju - kaže arheolog Grgurević. Arheološka istraživanja u Čarnoku započela su 1902. godine, od 1984. vrše se kontinuirano svake godine. Grgurević je uverena da se istraživanja moraju nastaviti jer se ne sme dozvoliti da nedostatak novca spreči otkrivanje mnogih detalja o životu u Vojvodini pre dva milenijuma. Restauraciju pronađenih predmeta vrši Jožef Erdelji, konzervator savetnik u Muzeju Vojvodine.
- Retkost je da se predmeti ove vrste pronađu ovako očuvani. Posebna dragocenost je što su u samoj pećnici, na takozvanom roštilju, pronađeni veliki fragmenti ognjišne posude, koja će takođe biti restauirana - rekao je Erdelji.
Iskopavanja su vršili arheolozi Marija Jovanović i Nebojša Stanojev iz Muzeja Vojvodine, i arheolog Vesna Grgurević. Međutim, lokalitet je i dalje nedovoljno istražen i niko ne zna šta sve krije zemlja nad keltskim naseljem.

Autor: Goran Dobrilović , Blic 15.08.2007