Ostava rimskog srebrnog novca iz Donjeg Crniljeva

* * *

Novac igra izuzetnu ulogu u ljudskom društvu. Sa funkcijom platežnog sredstvo pri robno- novčanoj razmeni i vrednosnim transakcijama, nalazi se u svakodnevnoj upotrebi. To ga čini izuzetno osetljivim na sve promene koje se dešavaju. Na osnovu toga moguće je sagledati razne aspekte vremena iz kog potiču. Samim tim može ukazati i na posledice vojno-političkih zbivanja teritorije gde je pronađen. U kombinaciji sa arheološkim kontekstom otkrivenog novca, tako dobijeni podaci često mogu biti i jedini izvori o istorijskim zbivanjima u nekom području.

Najpotpunije podatke pružaju nam trezorisane i deponovane količine novca. Ti nalazi akumulirani kroz određeni period predstavljaju jednu zaokruženu celinu. Takve količine novca najčešće su sadržane u ostavama skrivnicama. One u najvećem broju slučajeva predstavljaju slučajne nalaze i kao takve retko se nalaze na poznatim arheološkim lokalitetima.

Ostava iz Donjeg Crniljeva predstavlja slučajni nalaz od posebnog značaja. Pronađena je prilikom prolećnog oranja 18. aprila 1978. godine, tako što je plug zakačio keramičku posudu ispod površine zemlje i razneo njen sadržaj na prostor 20 X 3 m u pravcu brazde (Vasiljević, usmeno saopštenje). Tom prilikom na površinu zemlje je izbila neodređena količina rimskog novca, od koje je sačuvano 1668 komada.

Naknadnim arheološkim iskopavanjima arheologa šabačkog muzeja na mestu nalaza otkriveno je još 557 primeraka koji potiču iz ove ostave. Po mišljenju M. Vasiljevića postoji mogućnost da je od trenutka pronalaženja ostave pa do njenog uručenja muzeju izgubljeno između 400-500 primeraka. Nalaz potiče sa lokaliteta Rtovi na mestu zvanom Čardaci. Lokalitet je lociran na poslednjoj kosi planine Vlašić, južno od sela, na desnoj strani puta Koceljeva-Osečina

Ovim radom imamo nameru da u arheološko-istorijskom kontekstu pokušamo da definišemo ostavu iz Donjeg Crniljeva i odredimo zbivanja na ovim prostorima u vreme rimske vladavine
Interpretacija ostave predstavlja vrlo kompleksan problem, pri čijem rešavanju treba odgovoriti na više pitanja. Da bi se ostava definisala u vremenu i istorijskim zbivanjima, treba utvrditi približan datum pokopavanja, kao i razlog njenog skrivanja. Potrebno je još definisati ko je i zbog čega akumulirao toliku količinu novca. Radi što podrobnije interpretacije potrebno je odrediti da li je ostava izolovana, ili prati određeni šablon u odnosu na druge ostave istog horizonta. U našem radu korišćena je formalno-komparativna analiza, zasnovana na ispitivanju dela autentičnog materijala, podataka iz literature, dokumentacije kao i ličnom uvidu u katalog numizmatičke analize ostave. Da bi se utvrdio arheološki kontekst ostave izvršeno je rekognosciranje mesta nalaza.
Utvrđivanjem najmlađeg primerka u ostavi čija je godina kovanja identifikovana određuje se terminus post quem, odnosno datum posle koga je ostava pokopana. Zatim se taj datum poredi sa istorijskim izvorima i poznatim datumima, da bi se pokopavanje ostave vezalo za određeni događaj i odredilo približno vreme pokopavanja. Vezivanje za određeni istorijski događaj sugeriše mogući razlog skrivanja novca. Takođe, dobija se i uvid u novčane tokove.
Pregledom autenticnog materijala (2225 primeraka rimskog srebrnog novca) i postojece dokumentacije ove ostave u Narodnom muzeju u Šapcu, ustanovljeno je da se radi o periodu sa rasponom vladara od Komoda (177-192) do Galijena (253-268). Nalaz sadrzi 37 primeraka denara (1.66 % ostave) dok ostatak cine antoninijani. Najstariji primerak cini denar imperatora Komoda, a najmladi je jedan antoninijan Valerijanovog sina cezara Saloninusa. Poslednji primerak koji je datiran u vreme vladavine impreratora Galijena iskovan je 256. godine . Ta godina, kao poslednja sigurno utvrdena, uzeta je kao terminus post quem.
Zastupljenost vladara pokazala je da u ostavi nema novca protivcareva, što moze biti znacajno za interpretaciju. Statisticki pregled po vladarima ukazao je na to da je najveci deo ostave nastao u periodu posle 251. godine. Na osnovu kataloga je utvrdeno da se ostava sastoji od novca koji su kovali 31 vladar i clan vladarske porodice (tabela 1):

DEO VLADARA CIJI JE NOVAC ZASTUPLJEN U OSTAVI

PROCENAT ZASTUPLJENOSTI NJIHOVOG NOVCA

ANTONINUS PIUS (138-161)

0,044 %

LUCIUS AELIUS AURELIUS COMMODUS (177. - 192.)

0,04 %

IULIA DOMNA, zena Septimija Severa

0,22%

MARCUS ANTONINUS GORDIANUS (III) (238.-244.)

10 %

MARCUS IULIUS PHILIPPUS (I) (244.-249.)

6,98 %

MARCUS IULIUS PHILIPPUS (II) (247.-249.)

1,84 %

PUBLIUS LICINIUS VALERIANUS (253.-260.)

23%

MARINIANA, zena Valerijana

0,6 %

PUBLIUS LICINIUS GALLIENUS (253.-268.)

15 %

CORNELIA SALONINA,zena Galijenova

11,7 %

SALONINUS VALERIANUS, cezar (256.-260.)

0,04 %

NEIDENTIFIKOVANI

0,4 %

UKUPNO

70,044 %

Tabela 1. Nepotpuni pregled ostave iz Donjeg Crniljeva po vladarima

U ostavi je takode zastupljen novac Septimija Severa, Karakale, Publija Septimija Gete, Aleksandra Severa, Trajana Decija, Trebonijana Gala, Valerijana II, Elagabala, Herenije Etruscile itd. Vizuelnim ispitivanjem uvideli smo da na novcu nema vecih fizickih ni hemijskih oštecenja. Iako se radi o inflatornom novcu koji sadrzi manji udeo plemenitih metala, njegova ocuvanost je visoka, što pokazuje i cinjenica da samo devet primeraka nije identifikovano zbog necitljivosti. Sistematskim pregledom kataloga proracunata je procentualna zastupljenost odredenih kovnica. Ona je prikazana u tabeli 2:

KOVNICE

PROCENAT ZASTUPLJENOSTI KOVNICA U OSTAVI

ROMA

58,6 %

ANTIOCHIA

8 %

MEDIOLANUM

28 % (?)*

VIMINATIUM

3 % (?)*

LUGDUNUM

2 %

NEIDENTIFIKOVANO

0,4 %

Tabela 2: Zastupljenost kovnica u ostavi

U cilju preciznije interpretacije izvršeno je rekognosciranje dela atara sela Donje Crniljevo. Na fotografijama i video traci zabelezen je izgled lokaliteta. Mesto se nalazi na uzvišici sa dobrim strategijskim polozajem koji dominira nad dolinom reke Tamnave i potoka Cevanovci. Na zapadnoj strani lokaliteta usecena je duboka jaruga koja ovaj plato cini prakticno nepristupacnim sa te strane. Jedini povoljan pristup nalazištu je sa severne strane. U tom pravcu je vodio i rimski put koji je otkriven. Negde dalje se verovatno povezivao s komunikacijom koja je vodila od Domaviae ka Sirmiumu. Na samoj njivi gde je ostava otkrivena, kao i na okolnim njivama, konstatovano je prisustvo vece kolicine rimske keramike. Locirano je mesto nalaza ostave. Sudeci po mestima gde su bile tamne mrlje na zemljištu, i prema opisu vlasnika imanja, verovatno se nije nalazila unutar gradevine. Te mrlje su do te mere tamne da ih Z. Antic opisuje kao "velika ognjišta". Pretpostavlja se da su to gradevine koje su srušene ili su izgorele. Takode po njegovom iskazu nešto nize od njegove njive, na preseku zemljista mogu se uociti tragovi cvrstog zida. To bi eventualno mogli biti bedemi utvrdenja (?). Na zalost, ti ostaci nisu stigli da budu ispitani.

U toku razgovora sa vlasnikom otkriveno je da on poseduje 8 primeraka srebrnog novca iz ove ostave, kao i neke druge predmete pronadene na lokalitetu (visak i mali teg). Ovaj intervju je zabelezen na video traci. Uz njegovu saglasnost taj novac je i snimljen. Medu njima se nalazi 1 denar Antonina Pija, 1 denar Julije Mamee Auguste, 1 neidentifikovani denar (?) sa likom zene i antoninijani: 3 Filipa, 2 Gordiana. Ovo je vrlo znacajan podatak koji delimicno menja karakteristike ostave. Zbog novoidentifikovanih 8 komada do sada nepoznatih M. Vasiljevicu sadašnji broj poznatih primeraka ostave je 2233. Broj denara je povecan na 40. Raspon ostave po vladarima odnosno terminus ante quem, biva pomeren identifikacijom primerka Antonina Pija (138-161). Time bi raspon vladara sada poznatih primeraka bio od Antonina Pija do Galijena. Sve novootkrivene primerke novca autori su identifikovali po RIC-u (Roman Imperial Coinage) u toku rada u Narodnom muzeju u Beogradu.

NOVOIDENTIFIKOVANI NOVAC

VLADAR

BROJ PRIMERAKA

ANTONINUS PIUS (138-161)

1

IULIA MAMAEA, majka Aleksandra Severa

1

MARCUS ANTONINUS GORDIANUS (III) (238-244)

2

MARCUS IULIUS PHILIPUS (I) (244-249)

3

AUGUSTA (?)

1

Identifikovani primerci novca su:

1. FILIP I (244-249)
Av. IMP M IVL PHILIPPVS AVG;
bista Filipa I sa zrakastom krunom na glavi, na desno.
Rv. EQVITAS AVGG;
Ekvitas stoji na levo drzi terazije i rog izobilja (sl. 2).
RIC IV, 3.71, (27b)
Rim (244-247)
Ar. antoninijan
R = 22.9 mm t = 3.93 g

2. JULIJA MAMEA (majka Severa Aleksandra)
Av. IVLIA MAMAEA AVG;
bista Julije Mamee sa dijademom na glavi, na desno.
Rv. FELICITAS PUBLICA;
Felicitas stoji na levo, drzi kaducej i oslanja se na stub (sl. 3).
RIC IV, 2.98, (338)
Rim (222-235)
Ar. denar
R = 20.5 mm, t = 2.96 g

3. GORDIJAN III (238-244)

Av. IMP GORDIANVS PIVS FEL AVG;
Bista Gordijana sa zrakastom krunom na glavi, na desno.
Rv. AEQVITAS AVG (G?);
Ekvitas stoji na levo i drzi terazije i rog izobilja.
RIC IV, str. 22 (br. 63); RIC IV, str. 39 (br. 230)(?)
Rim (240)
Ar. antoninijan

4. FILIP I (244-249)

Av. IMP M IVL PHILIPPVS AVG;
bista Filipa sa zrakastom krunom na glavi, na desno.
Rv. ROMAE AETERNAE;
Roma sedi na stitu na levo drzi Viktoriju i skiptar.
RIC IV, str. 73 (br. 44b)
Rim (244-247)
Ar. antoninijan

5. FILIP I (244-249)

Av. IMP M IVL PHILIPPVS AVG;
bista Filipa sa zrakastom krunom na glavi, na desno.
Rv. LAETIT FVNDAT;
Leticija stoji na levo i drzi venac i kormilo.
RIC IV, str. 72 (br. 36b)
Rim (244-247)
Ar. antoninijan

6. ANTONIN PIJE (138-161)

Av. ANTONINVS PIVS AVG BRIT (?);
glava imperatora sa lovorovim vencem, na desno.
Rv. MONETA AVG;
Moneta stoji na levo drzi terazije i rog izobilja.
Nije zabelezen U RIC-u. Aversna legenda slicna varvarskom kovanju (?), a revers isti kao kod RIC III, str. 35 (br. 76a,b).

7. NEIDENTIFIKOVANA AUGUSTA

Av. AVGVSTA; poprsje zene na desno.
Rv. zenska figura sedi na levo, desna ruka ispruzena
(deo aversa i reversa je izlizan tako da je legenda mozda izbrisana).
Ar. denar

8. GORDIJAN III (?)

Av. NECITAK;
poprsje imperatora sa zrakastom krunom na glavi, na desno.
Rv. AEQVITAS AVG;
Ekvitas stoji na levo drzi terazije i rog izobilja
Ar. antoninijan
U prvoj polovini III veka Dunavski limes, kao i samo Balkansko poluostrvo, postaje prostor - kritična zona za rimsku državu. Zbog čestih provala varvara na ovim teritorijama stalno su bile koncentrisane znatne vojne snage. U tom burnom periodu istorije one će ne samo braniti granice, već će imati i značajan uticaj na unutrašnja vojno-politička dešavanja. Da bi se ta vojska održala pod kontrolom velike sume novca slivale su se na ovu teritoriju.
Pošto za istoriju III veka ne postoje savremeni izvori to veoma otežava rad. Kasnija dela hroničara IV i V veka zbog te nejasne situacije daju malo podataka nedovoljne pouzdanosti. Naročito vreme izmedju 256-260. predstavlja mračni period rimske istorije o kome skoro da i nemamo informacija. Stoga su ostave novca jedini svedok varvarskih upada i dubine njihovih prodora.

Postoje indikatori koji ukazuju na veliki upad varvara u ovom periodu, ali o njemu ne postoje još nikakvi sigurni podaci. Velik broj ostava govori o njegovoj veličini i značaju za provinciju Pannoniju. One nam takodje daju podatke i o približnom vremenu napada.

O ovom periodu u kome je ostava pokopana postoji mnogo pretpostavki ali ni jedna od njih nije dokazana niti ju je moguće za sada dokazati. Razne hipoteze autora često negiraju jedna drugu. Za neke od poznatih dogadjaja vezuje se po nekoliko datuma čiji je raspon i po 1-2 godine. Istoričar u svom delu "Pannonia and Upper Moesia" (1974.) jednostavno odbija da komentariše ovaj period jer nema činjenica kojima bi moglo bilo šta da se tvrdi. Takva situacija je veoma otežala rad na ovom projektu i stvorila niz problema za koje je sa dosta napora ponuđeno rešenje.

Zna se da je sredina III veka vreme intenzivnih varvarskih upada. Galijen vodi čak pet ratova sa Germanima izmedju 254.-259. Godine 254. gotska najezda preti Grčkoj, a Markomani prolaze kroz Panoniju sve do Ravene u Severnoj Italiji. U isto vreme Kvadi i Jazigi prodiru ka Meziji, a 257. Karpi su u napadu na Dakiju. Pored svih ovih teških borbi Rimljni su suočeni sa neprestanim ratovimna na istoku gde gube velike teritorije i važne gradove.

Usled Galijenove naklonjenosti zapadnim provincijama, Rajnski limes dobija prioritet što i sam imperator potvrdjuje svojim prisustvom. Komandanti koje on šalje ne uspevaju dobro da organizuju zaštitu dunavskog limesa. Izmedju ostalog odavde bivaju predislocirane mnoge bolje jedinice na druga ugrožena područja. Sve u svemu takva situacija je izuzetno oslabila odbrambenu moć Panonije i balkanskih provincija što će doći do izražaja u godinama koje su nailazile.

Dalji tok u istorijskim zbivanjima nakon 257. godine predstavlja period velike krize u rimskoj imperiji. Čim je carska vlast bila uzdrmana smrću Valerijana 259. godine, dolazi do kratkotrajnog uzurpiranja vlasti od Ingenuusa. Medjutim on odmah posle posedanja Sirmiuma biva poražen i ubijen kod Murse. Nije zabeleženo da je kovao novac. Uprkos tome nezadovoljstvo vojske nije opalo. Odmah zatim trupe u Panoniji proglašavaju Regalijana za cara. Iste godine dolazi do velike invazije Alemana (Germana) u Galiju i Severnu Italiju.

Medjutim za nas je mnogo značajnija istovremena najezda Sarmata (Roxalana) koji prodiru kroz Panoniju sve do centralne Dalmacije. O tom upadu svedoče nam čak 33 ostave koje su se nalazile na putu njihovog prodiranja.

O dubini njihovog prodora ukazuje nam niz ostava koje su linijski grupisane duž reke Save (Krog, Beltinci, Dravlje, Donje Ponikve, Kurilovec, Podvornica, Prepušnica, Garčin). Sve ovo su uglavnom civilne ostave sa malim brojem poznatih primeraka. S obzirom da je ostava iz Podastinja duboko uvučena u teritoriju Dalmacije pretpostavlja se da su Sarmati dolinom reke Bosne (?) stigli do ovih krajeva. To je ujedno i krajnji domet njihovog upada južno od Save. (?)

U ovom istorijskom kontekstu ostava iz Donjeg Crniljeva predstavlja najistočniju tačku do sada poznatu do koje su Sarmati mogli prodreti dolinom reke Drine. (?) SLIKA 2.

Važno je pri analizi osvrnuti se i na monetarnu situaciju u kojoj se nalazilo Rimsko carstvo. Ovo je vreme u kome finansijska kriza počinje da hvata zamah. Novac naglo gubi vrednost. U drugoj polovini III veka srebrni novac sve više postaje običan bronzani novac sa srebrnom prevlakom (suberat). Inflacija je počela još u vreme imperatora Karakale. To se manifestovalo time što već u njegovo vreme denar ima samo 40% srebra. On uvodi 215. novu vrstu srebrnog novca-antoninijan. Antoninijani su trebali da budu čvrsto platežno sredstvo. Medjutim procenat srebra u njima je još brže opadao da bi se posle Galijena spuštao čak i do 2 %. Cirkulacija denara zvanično je prestala oko 244. u vreme imperatora Gordijana III, ali su oni i dalje zadržali važnu ulogu u monetarnom sistemu. Denar se kao daleko snažnija novčana jedinica javlja i u vreme najjače upotrebe antoninijana što može zahvaliti samo visokom procentu srebra u odnosu na noviji novac.

Datiranje ostave je utvrdjeno na osnovu poslednjih primeraka imperatora Galijena i cezara Saloninusa. Poznato je da je najmladji novac iskovan 256. godine. Ipak se ova granica, terminus post quem, može pomeriti i na 258. godinu kada Saloninus po nekim izvorima postaje cezar. . Za sada kada sa sigurnošću ništa ne možmo reći držaćemo se sigurnog datuma iz 256. godine.

Zbog izostanka novca uzurpatora realno je pretpostaviti da je ostava pokopana pre 259. Medjutim u periodu od 256.-259/260. nije zabeležen nijedan dogadjaj koji bi mogao prouzrokovati sklanjanje novca. Takodje ne postoji ni jedna ostava iz ovog vremena sa kojom bismo mogli povući analogiju. Na osnovu ovoga smatramo da je ostava sakrivena kasnije.

Postoji mogućnost da se ovde radi o još nepoznatom upadu varvara ili nekoj drugoj krizi u ovom periodu. Ali kako ne možemo ništa sa sigurnošću da tvrdimo u ovom radu smo se držali onoga što je bar delimično poznato.

Trenutno ne raspolažemo preciznim podacima o upadu Karpa u Daciu koji je suzbijen oko 257. od kada Galijen nosi titulu "Dacius Maximus". Ne znamo koliko su duboko oni prodrli, a s obzirom da se ovi prostori nalaze dosta udaljeni od granica provincija ne možemo se usuditi da bez ikakvih daljih informacija ostavu vežemo za ovaj dogadjaj. Napad tolikih razmera morao bi ostaviti više tragova i podataka.

Ne može se ignorisati pretpostavka da je ostava sklonjena zbog unutrašnje vojno-političke situacije. Panonija koja je bila pobunjena i Mezija koja je pristala uz uzurpatore kao klešta stežu ove prostore. Samim tim pokopavanje ostave moglo je biti prouzrokovano strahom od protivcareva. U suprotnom čak ukoliko je vlasnik i bio pristalica uzurpacije razlog može biti strah od odmazde koju su vršili kazneni odredi britanskih i rajnskih legija nad pobunjeničkom vojskom i stanovništvom.

S obzirom da u ostavi nema novca protivcareva može se pretpostaviti da vlasnik ovog novca ili nije bio njegov pristalica ili da nije stigao da dodje do njegovog novca pre nego što je ostava pokopana. Vredno je zapaziti da čak postoje velike količine novca tadašnjih legalnih vladara (čak 23% Valerijana, 15 % Galijena) što nikako ne ide u prilog suprotnim pretpostavkama.

Na osnovu ove analize zaključuje se da je ostava bila pokopana krajem 259. ili u prvoj polovini 260. godine .

Na taj način se ostava može vezati za veliki upad Roksalana (Sarmata). Njihov se upad može približno pratiti na osnovu drugih ostava ovog horizonta. To je najverovatniji uzrok sklanjanja ove riznice čime ona dobija još veći značaj. Po ovoj pretpostavci ovaj nalaz bi označavao najistočniju tačku njihovog prodora.

Po mišljenju M. Vasiljevića ovo je civilna ostava koja potiče sa ville rusticae koja bi se nalazila na mestu nalaza. Ova pretpostavka se nikako ne bi mogla u potpunosti odbaciti. Teren bi zaista bio povoljan za njeno postojanje. Velika prostranstva plodnog zemljišta i blizina reka daju podršku toj hipotezi. Okolni lokaliteti bi mogli odgovarati klasičnom rasporedu osrednje ville rustice. U tom kontekstu mesto nalaza bi odgovaralo lokaciji veleposednikovih zgrada koje bi imale i eventualnu zaštitu u vidu bedema. (?)

Medjutim u toku našeg rekognosciranja došlo se do drugačijeg zaključka. Na osnovu našeg ispitivanja terena smatra se da je lokalitet na mestu karakterističnijem za utvrđenje. Ta mogućnost izneta je još znatno ranije prilikom prethodnih rekognosciranja. Osim toga otkriće dela rimskog puta koji je išao do u samu blizinu mesta nalaza i na ovom lokalitetu ukazalo bi nam pre na vojni nego na "civilni" objekat.

Došlo se do zaključka da je ostava bila pohranjena unutar bedema utvrdjenja. Vlasnik je skrenuo pažnju na to da je zemlja u kojoj je pronadjen novac znatno svetlija od okolne. Takodje približno je utvrdjen položaj fleka izuzetno tamne mrke zemlje sa mogućim znacima paljevine. Za njih se pretpostavlja da su tragovi objekta. Stoga se može pretpostaviti da je ostava pohranjena u dvorištu ili okolini nekog objekta (u prostoru između objekata?).

Važno je uočiti i položaj ostave i verovatnog utvrdjenja u odnosu na važne komunikacije. Na osnovu rekonstrukcije komunikacija valjevskog kraja u rimskoj epohi vidi se da Donje Crniljevo leži na putu koji prolazi kroz distrikt Argentariae Pannonicae et Dalmaticae. Taj put vodi od važnih rudnika kao što je Domavia ka Sirmiumu i Viminatiumu. Samim tim bi i utvrđenje koje bi se ovde negde nalazilo imalo veliku važnost. Nalaženje netaknute ostave može indicirati da je ta fortifikacija neposredno posle pokopavanja nalaza bila uništena.

U prilog hipotezi o ostavi u utvrđenju govori činjenica da u prečniku od 1 km postoji mnogo njiva na kojima se javlja keramika i mestimično tragovi temelja (?). To mogu biti naselja oko utvrđenja što je tipično za ono vreme. Veći broj villa rustica na tako maloj teritoriji je praktično nemoguć jer ne bi imale dovoljno ekonomskog prostora za privredjivanje.

Takodje po lociranju villa rustica M. Vasića njihov položaj je obično pored reka kako bi levo i desno bile njive za obradu.

Važno je obratiti pažnju na put koji je karakterističnog rimskog preseka. Kako je u to vreme uglavnom vojska gradila puteve tog tipa ova činjenica ne bi išla u prilog lociranju ville rustice.

Poređenjem ove ostave sa vojničkom ostavom iz Jablanice uočava se velika sličnost u njihovom sastavu. Količina novca je skoro identična. Zastupljenost njihovih najstarijih primeraka kao i primeraka od Gordiana III do Volusiana ukazuje na isti način nastanka. Sastav novca po tipovima je takođe sličan. Sve ovo ukazuje da se mogu povući sigurne analogije. Jablanička ostava je interpretirana kao vojnička, što se samim tim nameće kao zaključak i ovom prilikom.

Nameće se pitanje da li je ovo ostava samo jednog vojnika ili se radi o pripremljenim vojničkim platama koje nisu stigle da budu isplaćene zbog ratnih operacija. Postoji mogućnost, mada je verovatnoća mala da se radi o siromašnijoj kasi utvrdjenja. U to vreme najbrži način za sticanje novca je bila vojna služba i vrlo je verovatno da se svaka veća količina novca nalazila u posedu vojnika ili veterana.

Analizom sastava ostave po vladarima zaključuje se da je nastala u relativno kratkom vremenskom periodu od oko 18 godina između 238. i 256. godine. Više od 85 % novca sakupljeno je u tom vremenu. Izuzetno mali broj primeraka od pre 238. ne ukazuje na aktivno sakupljanje. To ukazuje da se radi o jednoj osobi koja je štedela tokom svoje vojničke karijere. Ova osoba je verovatno najviše stekla pri kraju svoje vojničke službe što takodje može biti i pokazatelj napredovanja. To se može potkrepiti činjenicom da je više od 65% novca iskovano izmedju 251. i 256. godine.

Po procenama plate vojnika su bile izuzetno velike. Nije nam poznato koliko su tačno iznosile. To možemo samo da nagađamo. Poznato nam je da je plata legionara od Avgusta do Domicijana iznosila 225 denara, od Domicijana je povećana na 300, pod Komodom se povećava na 375, pod Septimijem Severom na 500 denara, a od Karakale vojnička plata je iznosila 750 denara. (Kondić, 1974:88) Celokupna plata nije se isplaćivala u novcu već dobrim delom u naturi. Ove brojke koje su gore navedene važe za vojnike legija. Na ovom mestu, koje nema presudnu strategijsku važnost, a nalazi se ovoliko u dubini udaljeno od samog limesa, nikako se ne može očekivati legijska jedinica. Ovo je sigurno bio samo manji aukslijarno utvrđenje (burgus?). Vojnik aukslijarnih jedinica imao je primetno manju platu od vojnika legije i nije imao povlastice prilikom otpuštanja u vidu novčane naknade ili zemljišta. U jeku ove inflacije vojna primanja je nemoguće odrediti. Novac su vojnici sasvim prirodno i trošili ali je ova količina mogla vrlo lako da bude ušteđena. Treba primetiti da je gore pomenuta plata po stanju u finansijama mogla i dalje da se uvećava čak i posle promene novca (denar-antoninijan). Pored te plate vojnici su primali i novčane nagrade i bonuse, poklone prilikom promena na prestolu što je svakako uvećavalo njegovo imanje. Čini nam se malo neverovatnom tvrdnja da je vojnik pri promeni vladara mogao da primi i po 5000 antoninijana . Medjutim ukoliko bi to bilo tačno to bi moglo samo podržati našu teoriju o vojničkoj uštedjevini.

Pretpopstavka da se radi o kasi utvrdjenja ne čini nam se toliko verovatnom zbog relativno male količine novca i zbog prisustva denara. Naša procena je da je količina novca iznosila oko 3000 primeraka, s tim što bi možda broj denara bio nešto veći. Vojnička kasa bi morala sadržati uglavnom novac iz još kraćeg vremenskog perioda i to primerke kasnijih vladara. Hipoteza da se radi o vojničkim platama nije toliko realna jer količna novca nije dovoljna da se njom isplati četvoromesečna plata za neku jedinicu. Poznato je da se plata isplaćivala četvoromesečno, te pretpostavljamo da bi plata namenjena jednom garnizonu brojala barem dvostruko ili trostruko veću količinu novca. Čak i da se ovo prihvati ovde se ne bi uklapalo prisustvo denara jer je njihova cirkulacija zvanično prestaje oko 244. te se nisu nalazili u službenom prometu.

Mali broj denara u ostavi daje nam podatak po kome se sa sigurnošću može tvrditi da ostava nije bila sakupljana u cilju neke novčane ili trgovačke špekulacije. Količina od svega 1,8% nije dovoljna da ostavi takav utisak. Osim toga ovo je karakteristično za civilne ostave sa manjim brojem komada u kojima količina denara prelazi i 10%.

Pri odredjivanju tipa ostave korišćena je tipologija M. Vasića Na osnovu nje ostava bi pripadala takozvanom "zatvorenom" tipu. Taj tip inače karakteriše kratak vremenski period sakupljanja sa malo ranijih primeraka. One su obično skrivane pred raznim opasnostima. Ostave ovog tipa su i najčešće vojničke plate pokopane pored puteva i na nepristupačnijim mestima. Značajne su jer odslikavaju trenutnu cirkulaciju u kraćim vremenskim razdobljima. Ovaj opis inače u potpunosti odgovara ostavi iz Donjeg Crniljeva.

Stoji i pretpostavka da se radi o villi rustici ali o tome ne možemo raspravljati bez opširnijih terenskih istraživanja. Sa izvesnom sigurnošću, na osnovu gore izloženog, možemo samo tvrditi da je novac vojničkog porekla. Čak i da se radi o villi rustici pretpostavljamo da se radi o ostavi veterana. Mi smo skloni da verujemo da se ipak radi o vojnom objektu u kojem je pohranjena ostava, ali naša pretpostavka se bazira samo na rekognosciranju koje je utvrdilo dobar strategijski položaj, i lokacije eventualnih okolnih lokaliteta.

Ove pretpostavke će biti u budućnosti potvrđene ili opovrgnute arheološkim iskopavanjima lokaliteta kojima će biti utvrđeno koji se objekat tu nalazio.

Pristizanje novca na ovu teritoriju ukazuje na izuzetno veliku ekonomsku povezanost sa zapadnim delom države. Čak 89 % novca potiče iz kovnica Roma, Mediolanum i Lugdunum. Karakteristično za ovu ostavu je jako velika zastupljenost kovnice Mediolanum koja čini čak 1/4 nalaza. Zanimljivo za sve ostave ovog horizonta je da sadrže mali procenat kovnice iz Antiohije koja baš u III veku ima najveći produkcioni zamah. (Borić-Brešković, 1994: 43) Razlog tome treba tražiti u teškim ratovima na istoku kao i kasnijem gubitku Antiohije koja je bila glavni snabdevač novcem istočnih armija. SLIKA 3.

Još jedna zanimljiva specifičnost ove ostave je da sadrži čak više od 30 primeraka novca koji nisu zabeleženi u RIC-u (Roman Imperial Coinage). Uostalom i jedan od primeraka koje mi ovom prilikom publikujemo (Antonin Pije) nije zabeležen u ovom katalogu i verovatno predstavlja jedan od rariteta u numizmatici. Interesantan je i primerak cezara Saloninusa koji je dosta redak u našim ostavama.

Ostava iz Donjeg Crniljeva predstavlja unikat u ovom horizontu ne samo zbog svojih numizmatičkih noviteta i retkosti, već i zbog informacija koje nosi. Nalaz važi kao glavni izvor za determinisanje istorijskih zbivanja. U ovom slučaju to je verovatno prodor Sarmata. Ova ostava time preciznije definiše granice njihovog upada. Ovo je ujedno najveća ostava ovog horizonta. Sve ove činjenice govore o njenoj velikoj vrednosti.

Ovome izuzetno važnom nalazu do sada je poklonjena vrlo mala pažnja. Nadamo se da će ovaj rad i publikacija ostave M. Vasljevića promeniti takvo stanje stvari.



Zahvaljujemo se na pomoći i saradnji M. Vasiljeviću i M. Ceroviću, arheolozima Šabačkog Narodnog muzeja kao i A. Jovanoviću profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujemo se bibliote**** i numizmatičarima Narodnog muzeja u Beogradu na literaturi pomoću koje je novootkriveni novac identifikovan.