Malo zanimljivosti

[Vumi]

citat od tragac78

U pomenutom članku piše da je Marko Aurelije u rukama držao globus.Toliko o tome da su ljudi pre Kolumba mislili da je zemlja okrugla.

Mislio si vjerovatno reci - ravna (pljosnata)

Iz lista Politika

Kopači blaga oru brda kod Novog Pazara

Po planinama i dolinama u okolini Novog Pazara sve više ljudi nabavlja detektore i – traži zlato. Vekovima su u ovom kraju postojali ljudi koji su tražili zakopana blaga. Na ovom tlu hiljadama godina živele su ljudske zajednice i nije neobično kad neko danas, kopajući temelje za kuću, pronađe neku dragocenost.

Pre 3.500 godina, ovde su živeli Dardanci čiji se stakleni nakit, otkriven 1978, danas čuva u Narodnom muzeju. Pre skoro 2000 godina, tu je stolovao jedan od ilirskih kraljeva, od desetog veka ovde su prisutni vladari iz loze Nemanjića: Milutinov prestoni grad Jeleč na Rogozni ponekad pohode istraživači sa detektorima.

– Mnogi su zakopano zlato starih naroda tražili u selima Kruševo i Kneževiće, naročito na brdima gde su stara grčka groblja – kaže učitelj iz Lukara Redžep Nurović. I meštani sela Piskopovce ističu da su zlato u tom selu tražili mnogi, ali, ako ga je neko i pronašao, nije se hvalio komšijama.

Starina sa Pešterske visoravni Dionisije Jakonić (75) kaže da je čuo za jednu legendu o zakopanom blagu, a da je pažnju izazivalo jedno brdo iza sela Ugla:

– Prema legendi, tu je zakopano blago nekog drevnog naroda. Lično znam čoveka koji je odlazio da tu kopa. On mi je pričao da je nakon što je udario krampom nekoliko puta nastupilo strašno nevreme, oluja i grmljavina, a on je video da zlato nije njemu namenjeno, uplašio se i više nikad nije smeo da ponovo traži zlato na tom mestu – priča Jakonić.

Činjenica je da je planina Rogozna puna zlata, kao i da pet sela u tom kraju u svom nazivu sadrži reč zlato (Zlatarevina, Zlatni Laz, Zlatare, Zlatni Kamen i Zlatište). Danas je bogatstvo Rogozne privuklo jednu mešovitu stranu firmu koja već nekoliko godina vrši iskopavanja na Rogozni, a uzorke šalje na analizu u Švedsku i u Nemačku.

– Mnogo zlata ostalo je na drevnim grčkim i rimskim grobljima. Ovde su živeli i Nemanjići, a Pazar je bio veoma bogat u periodu turske vlasti. Kada su Pazar krajem 17. veka spalili Austrijanci, mnogi ugledni ljudi su izginuli, a njihovo zlato je ostalo zakopano – kaže jedan od istraživača koji poslednjih godina intenzivno traži zlato, ali ne uz pomoć detektora.

– Ja u kamenju tražim oznake, jer očekujem da je onaj što je zakopao zlato ostavio i šifru da se do njega dođe – ističe ovaj sagovornik, koji ne želi da mu se pominje ime, dodajući da se u blizini Novog Pazara, na Borićima, pojavila rupa i da veruje da je iz nje izvađeno davno zakopano zlato.

– Pretpostavljam da je u njoj bilo zlato koje je neki od bogatih novopazarskih Jevreja zakopao 1941. Ili je neki njegov potomak došao u Novi Pazar i pronašao ostavu, ili je neko sa detektorom pronašao zlato i otkopao ga – zaključuje on.

Ono što gotovo sigurno nikada neće biti utvrđeno jeste koliko je ljudi zaista pronašlo zlato u ovim krajevima.

– Ramo Elezović, koji je 2002. otkrio bistu kralja Aleksandra, prijavio je muzeju Ras. Dobio je deset odsto vrednosti u novcu, koliko mu po zakonu pripada – kaže Svetlana Čeković iz ovog muzeja.

U selu Paljevo kod Tutina, pre nekoliko decenija jedan meštanin pronašao je ćup zlata na osnovu sna koji mu je kazao da je zlato zakopano na mestu gde prvi zrak sunca udari na određeni dan u godini.

U selu Kruševu kruže legende o zakopanom blagu, ali stariji meštani pamte i jednu ženu iz Grčke, koja je uoči Drugog svetskog rata došla u selo, uzela konak, ali i nestala u toku noći. Meštani Kruševa tvrde da je ona tokom noći iskopala zlato iz nekog više vekova starog skrovišta.

Enes Halilović
[objavljeno: 05.09.2008]

[Enigma]

Dosta sam tražio crkavicu, prelazim u zlatare.

Iz lista (skoro pominjanog) "Press"

OTKRIVEN TRAČKI KONJANIK

Na lokalitetu Maglić, kod pirotskog sela Blato, arheolog Muzeja Ponišavlja mr Predrag Pejić pronašao vredan kameni bareljef na kojem je uklesan trački konjanik Herosa, za koga se u antičkom svetu verovalo da predstavlja posrednika između sveta živih i bogova.

Prema Pejićevim rečima, procenjuje se da ovaj pronalazak potiče sa kraja drugog i početka trećeg veka, kada je antički Tures, kako se Pirot onda zvao, bio na zapadnoj granici Trakije sa Gornjom Mezijom, a kult Herosa bio masovno rasprostranjen u tadašnjoj Trakiji.

- Na mestu na kom smo pronašli predstavu Herosa nalazio se manastir Maglić, koji potiče iz 15. ili 16. veka, ali je, zbog veoma lošeg stanja u kome su se nalazili temelji zdanja, Zavod za zaštitu spomenika kulture odlučio da se ti temelji sruše i na tom mestu izgradi nova crkva. Tom prilikom, na severoistočnom uglu temelja pronašli smo kamen sa antičke zgrade, u koji je bio uklesan trački konjanik Heros. Verovatno su ga graditelji stare crkve našli negde u blizini i ugradili ga ne znajući o kako vrednoj iskopini je reč i upotrebili ga kao običan kamen - kaže Pejić.

Prema njegovim rečima, u vremenu iz koga potiče, slični kameni, odnosno spolije, postavljani su kao centralna predstava nekadašnjeg hrama.

- Trački konjanik je, kako se onda verovalo, bio posrednik između smrtnika i besmrtnih bogova. To je heroj u koga su Tračani verovali, i za vreme Rimskog carstva u njegovu čast su pravljena svetilišta i njemu se molilo. Tračani su imali običaj da svetilišta prave pored izvora, a nedaleko od Maglića postoji jako vrelo, pa pretpostavljam da se u neposrednoj blizini nalazi neko svetilište, sa koga ova predstava potiče - kaže Pejić.đ

Prema njegovim rečima, u drugom i trećem veku nove ere blizu Maglića, na mestu Grovište, nalazilo se rimsko selo, pa je verovatno sa hrama iz tog sela ovaj kamen donet i iskorišćen prilikom izgradnje crkve tokom 15. ili 16. veka.


Pirot bio značajno naselje

Pre nekoliko godina nedaleko od centra Pirota, u naselju ATP, prilikom izgradnje „Maksi diskonta" nađene su zidine Suburbuma, prigradskog naselja tadašnjeg Turesa.

- Iako u pisanim tragovima rimskih pisaca nema tragova o ovom kraju, ovo je još jedan dokaz da je Pirot u antičkom periodu bio značajno naselje, a ne samo usputna stanica na putu od Zapada ka Istoku - kaže arheolog Predrag Pejić.

[Enigma]

Čestitam gospodinu Pejiću na super nalazu, da je barem malo više takvih koji znadu o čemu pišu, za mnoge bi ovo bio nepromostiv problem, odnosno upitnik, antika ili srednji vijek?