Viminacijum

[Enigma]

Sami iskopavamo, na žalost razlika je samo u nijansama.

kako mislis?
i vi dajete?

[Enigma]

Ne, ne dajemo baštinu, ali nam kroje gaće kao i vama zato što smo blesavi, podijelili smo se međusobom, a oni jedva dočekali da barataju i upravljaju sa " primitivcima " .

[Stef74]

Ne oni prodaju

aha znaci mislio si generalno
ja sam prvo pomislio da kazes da i vi dajete
onda bi bili jos ludji od nas s obzirom da sami kopateinace za ovo ostalo si u pravu

inace rajo pozdrav svima moram malo da idem da ucim
enigma hvala na odgovorima

[Enigma]

Ostani takav kakav jesi, ebiga bat kujac.

pa zavisi u cemu da se ostane
ako pricamo za ovo gdje se sve daje onda ne treba ostati

Kultura
U poseti Viminacijumu, rimskom arheološkom parku kraj Kostolca
Oživljava „grad mrtvih“ na Dunavu
Autor: Milena Marjanović | 14.09.2007 - 08:00

Viminacijum - grad koji je ime dobio po reči „vrba“ na latinskom, 4 kilometra udaljen od Dunava, preko šume, polako oživljava. Na glavni grad rimske provincije Gornje Mezije podsećaju ostaci termi, akvadukta, severne kapije vojnog logora, carskog mauzoleja, nekropole sa 13.000 grobova (po kojoj je još nazvan „grad mrtvih“), kao i hramova i amfiteatara koji tek treba da izrone iz zemlje. Prisustvujemo uručivanju donacije od 31.200 dolara koju je novi američki ambasador dr Kameron Manter namenio za iskopavanje amfiteatra, a koju prima rukovodilac radova na lokalitetu arheolog Miomir Korać, inače pomoćniku ministra kulture.
Bio je to lep povod da gosta ekipa arheologa dočeka odevena u rimske toge i počasti bogatom rimskom trpezom s jelima spravljenom po Apicijevim receptima. Pored urmi, badema, lešnika, crnog vina zvanog „hostelijan“ (po imenu cara) i belog zvanog „divina“ (po imenu carice) - otkrila nam je Angelina Raičković, arheolog/keramičar koja voli da istražuje kulinarske veštine rimskih gurmana - posluženi su još libum (hleb sa ovčjim sirom i lovorom), globi (kuglice od griza pečene u maslinovom ulju i uvaljane u mak ili susam), i prasetina u medu.
O drugim blagodetima nekadašnjeg života u bogatom Viminacijumu pričaju nam arheolog Jelena Živanović i konzervator Darko Despotović, koji nas u obilazak parka vozi elektromobilom juče dobijenim na korišćenje od „Autotransporta “.
Vojni logor, oko kojeg je podignut grad imao je čak šest hiljada vojnika. Viminacijum, grad, mogao je, pak, brojati više desetina hiljada stanovnika. Imao je zanatske radionice (otkrivene u blizini elektrane), između ostalog pronađene su peći za pečenje opeke. Glavno sastajalište Rimljana, terme, i ovde su bile impozantne. Čak šest bazena je iskopano, ponegde se naziru i oslikani zidovi sa cvetnim i životinjskim ornamentima. U središtu termi nalazile su se i prostorije za masažu. Kupatilo je bilo parno: topao vazduh je cirkulisao između stubića i zagrevao opeku ispod podnica, što nalik današnjem podnom grejanju. Voda je stizala sa izvora, u slobodnom padu, akvaduktom istraženim u dužini od deset kilometara. Pronađene su i svetiljke koje navode na pomisao da se kolektivno kupanje uobičajavalo i noću. U prvo vreme, u terme su prstup imali zajedno žene i muškarci, ali im je klasnije jedan od imperatora dekretom zabranio da se istovremeno banjaju. Ne treba imati mnogo mašte da bi se pretpostavilo zbog čega. Ostaci keramike, naročito vrčeva za vino to sami po sebi objašnjavaju.
Severna kapija je takođe istražena i mada turistima nije posebno zanimljiva, arheolozima pokazuje da je vojni logor prerastao u grad površine 460 hektara, naravno sa još tri kapije i raskrsnicom, što je sve otkriveno zahvaljujući georadaru i magnetometru, spravama koje detektuju kamene objekte ispod zemlje. Novčića ima svuda, jer je poznato da su ga vojnici primajući redovno plate izdašno trošili. Najviše, ipak, u grobnicama, u koje su polagani sa tri krčaga (za ulje, vino, vodu) i novčićem u ustima - da Haronu plate prevoz na onaj svet.
Za Mauzolej se pretpostavlja da je grobnica cara Hostelijana, barem sudeći po njegovoj monumentalnosti i položaju. Ista pretpostavka važi i za udaljeni kompleks od devet hramova, pre neku nedelju snimljenih, koji tek treba da se iskopaju i premeste da ne bi ometali radove na ugljenokopu.
Zanimljivi su tipovi pronađenih grbnica. Bilo je i drvenih sanduka i kamenih sarkofaga. Često se naiđe i na dečje grobove, što govori o epidemijama, verovatno kuge koja je - jedna od pretpostavki - usmrtila i Hostelijana. Dve freskama oslikane grobnice potiču iz doba paganstva, zaključuje se po dekoraciji florom i faunom živih boja, što je kasnije, preuzelo hrišćanstvu kao simbol raja. Treća grobnica, pak, ukrašena je likom devojke, najverovatnije od neke koštane bolesti rano preminule, na šta upućuju pronađeni delovi deformisanog skeleta, a da je pripadala višem društvenom sloju, zlatnom bojom obrubljena haljina. Ovde je, takođe, otkriven Hristov monogram iz II veka, do sada najstariji dokaz o ranom hrišćanstvu kod nas.
U prodavnici suvenira našu pažnju privlači živopisna studija Mimomira Koraća „Slikarstvo Viminacijuma“, vinska grnčarija, prelepe replike minđuša i lančića koje su nosile Rimljanke, pa čak i video-igrica sa legionarima.

Vizija za divljenje

- Svakako sam srećnik jer sam nasledio prijateljstvo koje je sa vama delio moj prethodnik i počastovan sam što predstavljam institucionalne veze između naše dve zemlje... Kada govorim o konkretnim primerima obostranog prijateljstva, veliko mi je zadovoljstvo što danas imam čast da vam potpišem donaciju mog naroda od 31.200 dolara namenjenih istraživanju rimskog amfiteatra na ovom prelepom lokalitetu koji će jednog dana prerasti, nadam se, u ekološki turistički centar.
... Od 2001. godine naš Fond za obnovu spomenika kulture pomogao je tri projekta u Srbiji. Prošle godine obnovili smo osnovnu školu pored Altun Alem džamije u Novom Pazaru, jedne od najstarijih islamskih građevina u regiji, iste godine donirali smo 17.000 dolara za obnovu krova na manastiru u Rakovici, a 2005. godine izdvojili smo novac za renoviranje tavanice i fasade na spomen-školi u Orašcu, koja predstavlja jedan od najlepših primera tradicionalne srpske arhitekture. Zaista vam zavidimo na vašoj prošlosti i želimo da je očuvate. Ponosni smo što listi spomenika kulture koje pomažemo, možemo pridodati i Viminacijum - rekao je pred potpisivanje donacije američki ambasador u Beogradu dr Kameron Manter.
Tokom kratkog koktela, američki ambasador je Miomiru Koraću (koji mu je za uzvrat okačio značku Viminacijuma na rever) takođe ponudio da ga upozna sa svojim prijateljem, još iz Vašingtona, novim nemačkim ambasadorom koji uskoro stiže u Beograd, a u knjigu utisaka je napisao: „... Zahvaljujem vam se na divnoj viziji.“

Taverna i rimske kočije
Viminacijum je za posetioce otvoren tek od 5. oktobra prošle godine, te podataka o broju gostiju još nema. Na zaprepašćenje i samih arheologa, vikendom im pristigne i po deset autobusa s turistima.
- Lokalitet je otvoren svakodnevno do 19 sati, svih 364 dana u godini. Ima i stručne vodiče, pa čak i desetak rimskih kočija koje svako može da isproba, pre nego što se okrepi u taverni. Oživeli smo ovaj arheološki park za samo četiri godine - ponosno kaže Korać maštajući o velikom projektu „Putevima rimskih imperatora kroz Srbiju“, koji bi obuhvatio i Romulijanu, Sirmijum, Naisus, Medijanu, Šarkamen, Dianu, Trajanov pontes...

http://www.blic.co.yu/kultura.php?id=13194

nasi su se opasno zauzeli oko vinimaciuma i romuliane
zadnjih sedmicu dve nema dana da se ne napise neki clanak o nekom lokalitetu

novo na sajtu
http://www.viminacium.org.yu/Tourism...anguage=srpski