Pop Martinovo blago

Strateška lokacija, kružni temelj...najverovatnije obična osmatračnica...doduše poveća, ali osmatračnica... Nisam mnogo bazao okolo, ali na istočnom kraju, na litici takođe ima tragova objekata... U svakom slučaju interesantno mesto...
O'K...

Indijana Džons iz Sokobanje
Dijana DIMITROVSKA, 12.06.2008 19:56:24 Ocena:
-.-- (Glasova: 0)
[Oceni] Komentara: 0 [Postojeći komentari]
[Iza vodopada je možda skriveno blago]

Iza vodopada je možda skriveno blago
U JUGOZAPADNOJ Srbiji ove ljude kojima nada nikada ne umire zovu "zlatari". Mada su više "starozlatari", jer tragaju za zakopanim blagom iz antičkih, rimskih i turskih vremena, a ponajviše za zlatom koje su hajduci sakrivali po krševitim planinama.
Ni za živu glavu ne bi priznali da to rade. Ali, naš Indijana Džons iz Sokobanje pristao je da za "Novosti" ispriča svoju priču. Na jedvite jade doduše, tek Zoran Mirković (37), razveden, otac jednog deteta, na ugovorenom sastanku pojavio se u filmskom stilu: otvoren džip, atletski građen pratilac obučen u maskirnu majicu (zovu ga Bata), zgodna devojka, zagonetan stav i krajnje oskudne rečenice. Mnogo kasnije, jedva je izustio:
- Ma, ima, bre, blago, ima kol'ko 'oćeš, samo ga nađi. Kako je onom gore iz sela M... krava upala u rupu, on pogled'o dole, a ono - ćup. Zlatnici!

Pop Martin

SLUČAJNOSTI i lovačkih priča koje su dodatno potkrepile legende iz ovog kraja, poput one o jednom bogobojažljivom čoveku koji je slučajno otkinuo granu a iz drveta počeli da cure zlatnici, ima mnogo. Ali, naš sagovornik ne ostavlja za slučajnosti mesta. On ima mape! Pop Martinove mape!
- Kako čije mape? - ne može da se načudi našoj neobaveštenosti. - Niste čuli za popa Martina?! Taj ti je pop bio u četi sa 80 hajduka. Radili su oni, razume se, svoj posao, skupljali blago, zlatnike i sve to, i zakopavali ga gore po planinama. Na kraju, samo su trojica preživela, a među njima i taj sveštenik.
Pop Martin je zapisao i opisao mesta gde je sakriveno hajdučko blago. Nisu prave mape kao u filmovima, ali ih "zlatari" tako zovu. Verovatno ih nije kucao pisaćom mašinom na belim listovima, u kakvom se obliku danas pojavljuju kod "lovaca na blago", a kakve su i "Novosti", teškom mukom, dobile od Zorana Mitrovića, sa obećanjem da nećemo da po njima tragamo.
- Ma, i da hoćeš, ne možeš da nađeš! Ali nećeš, jer zemlja radi, pomera se, nije ista kao i pre dvesta-trista godina... Ne da zlato da se uzme. Tamo gde je blago, može biti, pomerila se zemlja dva-tri metra. Pa, ti kopaj po kršu ako nemaš druga posla - rekao nam je pomalo sumnjičavo.
U "mapi popa Martina" ponegde nacrtani znaci, hajdučki, strelice razne i mahom zapisi, poput ovog: "Kod mesta Sveta Paraskeva, sokobanjsko, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka idi do sred crkve i stani, ima
kamik žut. Pod njega tovar zlata." Ili: "Od Vlasotince mesto Parosilj, tu traži bunar santrač od kamen bigorljiv, u taj bunar spustismo bure zlata." Ili: "Spram Ćele-kule, niška okolina, ima turski grob, u grob pare. Ovo je Kočin plan preveden oko 1800. godine, istinit."

Oteta popadija

DA ne bi bilo zabune ko je pop Martin, u istoimenim mapama nađena je i priča o njemu. On se odmetnuo u hajduke pošto mu je Manuka-beg oteo popadiju. Priključio se, onda, četi vojvode Vlčana, sa namerom da se osveti begu. Begu se osvetio, a sa hajducima hajdukovao, blago zakopavao i mape pravio.
- E, najbolja je znaš koja mapa? Kožna mapa! Znaš čime se piše po kožnoj mapi? Barutom. E, da mi je jedna takva, što bi bilo pravo! Ali nema. Nije da ne postoji, postoji, samo gde da je nađem? Nisu loše ni ove mape što ih ja imam. Samo, imaju falinku. Kako su ih ljudi prekucavali, svako je grešio, pa umesto slova "a" napiše slovo "e", umesto "l" napiše "k", i eto ti problema! Nije više Rekovo, nego je Rakovo, pa ga ti nađi ako možeš.
Da li je on nešto našao - pitanje, više puta postavljeno, bilo je uzaludno. Srpski Indijana Džons samo nas je zagonetno gledao.
Dobro, Zoran Mirković ima mape, ima dobru volju, veru, a oprema?
- Imam visak i žice. Kad se dve bakarne žice ukrste, tu je voda ili blago.
- Pa, da li "radi" taj instrument? - pitamo.
- Radi - odgovara on.
- I? - Šta i? - Pa, jeste li našli nešto? - Glupog li pitanja! Umesto odgovora, stiže pitanje:
- Znate li koliko dukata stane u litarsku flašu? Stane 17 kilograma.
Na kraju dugog prepodneva, "Indijana Džons sa juga" priznao je:
- Našao sam strelicu. Možda je rimska, možda je turska.Teško je ustanoviti, jer se oblik tog metalnog vrha strele nije menjao.
Nije je nosio na procenu, ali zna da za nju može da dobije pet-šest evra. To nam je jedino i pokazao. I ogradio se:
- Lokalitete zaštićene zakonom ne pipam. Mogu veoma lako da te uhvate.
- A kada biste našli nešto stvarno vredno, značajno za istoriju i naciju, da li biste dali državi?
- Pa, nisam lud! - odgovorio je odsečno.
- A kad bi država platila?
- Pa, kad je država platila?! Ima privatnika, daju pet puta više.
U sokobanjskom kraju svaki seljak veruje da baš na njegovom imanju leži skrivena riznica. Staro zlato i dukati toliko su se ukorenili u život ovdašnjih ljudi, da kad neko počne da gradi kuću, narod kaže: "Eno ga, našao ćup sa zlatom, pa kuću diže." Ili, ako je poslao dete na školovanje: "Ma, našao zlato!" Ili, ako je kupio kola... Iza svega što neko postigne leži - ćup.
Večnim sjajem zlato golica maštu i podgreva nadu da će sreća baš njih pomilovati. Još od hajduk Veljka, koji je po ovom kraju hajdukovao, svi sanjaju isto: da jednog dana pronađu skrivenu riznicu. Ne dukat, ne ogrlicu, divan stari predmet, već riznicu celu. Trezor! I Zoran Mirković, samo što on priznaje:
- Ma, svi traže. I imaju. Ali, ćute. I ja isto, jer znaš kako se kaže: "Što se u kući radi, to se ni u crkvi ne govori."

MAPA ZA SLIKU
SOKOBANjSKI Indijana Džons ni po koju cenu nije želeo da ga slikamo. Ni otpozadi, ni sa strane, ni da se ne vidi, ma nikako! Na kraju smo se nagodili: umesto slikanja, dao nam je mape popa Martina.

Znate ko zna gde je popovo blago? Njego necak, ZLATAN ibraHIMOVIC

[Enigma]

Poznam jednog Zlaju Ibrahimovića iz Novog Pazara.

@laki
Cesto sam isao "na taj kraj" u pecanje i teren oko Jerme mi je vrlo dobro poznat. Zanima me, znas li nesto vise o tom tipu koji je nasao Pop Martinovo blago, gde ga je pronasao, da li ga je skoro pronasao, mozda cime, verovatno Georadarom? Zivo me zanima... naravno ako znas i hoces da kazes. Pozdrav

KOPAČI TUĐEG BLAGA (1)
[Dodaj u kliping]
Družina popa hajduka
Dijana Dimitrovska, 17.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
MIT i stvarnost u jugoistočnoj Srbiji, teško je razdvojiti. Vekovima žive skladno kao jedno biće.
S kolena na koleno ovde se prenose priče i tajne o skrivenom blagu koje su hajduci zakopavali po planinskim vrletima i pećinama.
U krajevima gde su vojevali hajduci, baš uz carski i stambolski put, svi znaju za blago popa Martina.
Ovdašnji narod veruje da se negde u vrletima baš blizu njihovog mesta, bilo u Sokobanji, Nišu, Pirotu, Knjaževcu, Žagubici... krije riznica popa Martina ili koja druga - hajdučka, pre svih, a onda i neka druga, antička.
Na isto verovanje nailazi se i s one strane granice, gde naši susedi, nošeni verom, tragaju za zlatom popa hajduka.
Pop Martin Himović, kaže legenda, odmetnuo se u hajduke zbog nepravde turske vlasti. U “Bugarskoj enciklopediji” navodi se da je bio vojvoda, koji je živeo u prvoj polovini 19. veka.
“Pojavljivao se” ili, što bi danas rekli, “operisao je” u mestima, kako se navodi u enciklopediji suseda, Slivensko, Elensko, Vracansko, Trnovsko, Plovdivsko, Smolensko, Stranđansko i drugde. U srpskim legendama, opet, njegovi krajevi bili su pirotski, niški, leskovački, sokobanjski.
U Srbiji, narod pripoveda da je “pop Martin iz Sevlijeva” imao lepu ženu na koju je bio bacio oko Manuka
-beg. Taj beg stalno je navaljivao da mu u goste dođu pop i popadija, a kada je pop Martin pristao, dogodila se nesreća. Posle gozbe supružnici su hteli da pođu kući, ali Manuka-beg stao je ispred vrata ženskih odaja - u to vreme žene su sedele odvojeno od muškaraca - izvadio nož i rekao: - Ova žena više nije tvoja, nego moja.
U vreme turske vladavine, kada se sili nije smelo suprotstavljati, popu nije ostalo ništa drugo nego da ode kući sam. Danima je smišljao kako da se osveti begu. Na kraju je odlučio da ode u planinu i da se tamo pridruži hajducima vojvode Volčana.
Hajdučija mu je dobro išla. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednačio se sa samim vojvodom. U međuvremenu, poslali su svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka bega.
Jednoga dana hajducima je javljeno da se beg sprema da putuje sa svojom porodicom u Jedrene, preko Gabrova (po jednoj verziji). Napad isplaniran do detalja, završen je uspešno.
Zarobljenog Manuka
- bega odveli su popu Martinu, a žene i decu sklonili na sigurno. Međutim, dok se Martin bavio Manuka-begom, javili su mu da je jedan stražar pobegao sa ženama i decom.
Pop Martin se razljutio, naredio poteru i ubistvo stražara.
Ali, i drugi stražar je odlučio da uzme žene, a sa njima i decu, za sebe. Konačno, pop Martin donosi oduku i naređuje masakr: “Pobijte sve, žene, decu i samog Manuka-bega”.
Tako je po ovoj srpskoj legendi, pop Martin postao hajduk i tako je ozlojeđen nestankom svoje žene otimao od Turaka sve što mu je došlo pod ruku. I naravno, blago i dragocenosti sakrivao negde po planinama.
U Južnoj Srbiji, međutim, može se čuti i ova priča. Pop Martin je živeo u selu Poganovo, između Dimitrovgrada i Pirota, blizu bugarske granice.
Budući da su pored sela stalno prolazili turski karavani koji su išli za Carigrad natovareni blagom i dragocenostima koje su sakupili od harača, pop Martin je okupio hajdučku družinu koja je presretala karavane i uzimala natrag oteto od raje.
Zarobljenika nije bilo, sve pratioce karavana su ubijali, da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi poslednji trag. Zlato i dragocenosti krili su po pećinama u planini.
PriČalo se i da riznicu od nepoželjnih čuva neobičan mehanizam: zlatna zmija koja bi se prilikom ulaska nenajavljenog gosta aktivirala i nepozvane udarala šiljkom u glavu.
Pop Martin je i konstruktore ovog mehanizma ubio da niko ne bi mogao da oda tajnu.
Godinama, družba popa Martina sakupila je tako mnogo blaga, pa i troja kola prepuna zlatnika.
Rutinski, pobili su sve pratioce, ali ne i velikog, čupavog psa, koji se, budući je bio istreniran, vratio sam u Carigrad. Turci videvši da nema karavana, krenu za psom, koji ih odvede u Poganovo.
Tamo, da zlo bude veće, celo selo otišlo u crkvu na Veliki petak. Turci opkole crkvu i zatraže od meštana da odaju skloništa hajdučke družine.
Niko ništa nije rekao, jer verovatno ništa nije ni znao, i Turci tako sve pobiše.
Pop Martin je, naravno, ostao živ, nastavio je da harači Turke, a na samrti je, kažu, rekao da njegovo zlato može naći samo onaj ko je spreman da jednu trećinu zadrži za sebe, a ostale dve pokloni (poganovskom) ili kojem drugom manastiru.

BRANIO ČAST
U “BUGARSKOJ enciklopediji” navodi se da je “pop Martin postao hajduk da bi zaštitio pogaženu čast pošto mu je žena bila oteta i odvedena u grad Ruse”.
Zajedno sa vojvodom Volčanom, navodi se dalje, pop Martin je organizovao ubistvo rusenskog paše.
Napadao je i pljačkao osmanske osvajače i nekoliko puta je poharao carsku riznicu. Njegovi podvizi izjednačavani su sa podvizima vojvode Volčana.
(Nastaviće se)

KOPAČI TUĐEG BLAGA (2)
[Dodaj u kliping]
San o kožnoj mapi
Dijana Dimitrovska, 18.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
Zahvaljujući širokoj teritoriji kojom je operisao pop Martin,a koja je kasnije podeljena na dve države, sveštenik - hajduk i njegovo blago žive u verovanju oba naroda, srpskog i bugarskog.
Uporedo sa legendama, godinama ovim područjima kruže mape koje opisuju mesta gde se nalazi blago popa Martina. I s ove i s one strane granice one se kopiraju, prepisuju, dopisuju, štampaju i smišljaju. Na jednima su crtežima prikazana mesta gde je pop Martin navodno zakopavao blago. Druge rečima opisuju mesta gde treba tražiti, treće su prave zagonetke jer je potrebno rešiti šifru da bi se blago pronašlo, a ko je ne reši ispravno dogodiće se neko zlo. Zapravo, onoga ko pogreši u rešenju zagonetke zadesiće smrt.
Sve su različite, od načina prikaza do materijala.
- Svi mi godinama tragamo za blagom, rešavamo enigme i pratimo znakove koje je pop Martin ostavljao najčešće urezane u kamenu - priča Zoran Mirković, tragač iz Sokobanje, koji nam je dozvolio da fotokopiramo jednu od mnogobrojnih mapa popa Martina na osnovu koje on pokušava da pronađe blago.
Ta mapa, zapravo, je velika skripta u kojoj su navedena potencijalna mesta sa raznim blagom: dukatima, zlatnicima, srebrnjacima, nakitom, oružjem... Na prvoj strani su poznata mesta, poput Prokuplja, Vranja, Sokobanje, Toponice... ali dalje nailazi se na toponime koji mogu biti bilo gde u Srbiji i Bugarskoj: Jelenova magaza, jezero Potajno, Grozdin grob, Jovina magaza, Sveta Petka... Ovi drugi toponimi predstavljaju najveći problem za tragače.
- Nazivi mesta gde treba tražiti zakopano blago popa Martina su za Srbiju uobičajeni i mogu se nalaziti na bilo kojoj planini, kao recimo magaza Oštra čuka, Tri čuke, Koprivnica, Kurijačka planina - žale se tragači.
- U kraju oko Sokobanje, Aleksinca i Leskovca, na primer, veli Mirković, ima mesta koja se nazivaju kao u mapi, ali opisi ne odgovaraju onome što vidiš. Tri čuke, na primer, u mapi su stene, a u stvarnosti je sve puno šume. Teško je uklopiti sve: i naziv i opis mesta. A možda se i teritorija promenila. Umesto šume, možda je tu livada, ako je nekad bila reka možda je presušila, ako je bunar - možda je zatrpan, ako je drvo - isečeno je ili ga je grom uništio... Osim toga, u većini mesta u Srbiji postoje ovi toponimi i dan-danas, ili su se nekada tako nazivali.
Većina tragača za hajdučkim, ali i drugim blagom, poseduje jednu od silnih replika mapa popa Martina. Ipak, svi sanjaju da se dočepaju kožne mape, jer ona je, po njihovom mišljenju, garant da potiče iz perioda
kada su Turci vladali našim prostorima.
- Koliko ja znam, niko takvu mapu nema, nisam bar čuo, a ako je ima, taj sigurno zna gde je zlato. I sigurno ga je već našao - kaže jedan od naših sagovornika, koji, za razliku od Mirkovića, nije želeo da ga javno pominjemo. Ni sam nije mogao da nam objasni zašto, budući da u okolini Jagodine svi znaju da se on bavi poslom tragača i da ima detektor za metal, koji obilato koristi.
Jedna od mapa popa Martina, koju je, inače, teško čitati, jer je nečitka i izmešana sa bugarskim jezikom, i bez odgovarajućih znakova interpunkcije koji onemogućavaju ispravno čitanje i razumevanje smisla, navodi popis mesta gde je blago. Uz sve to daje i zapis proroka Ljube i Smaje:
"Ovaj popis slušaj, sve je pisano tačno, ako veruješ - to je, ako ne veruješ - nemoj. Kad dođe vreme svako će se uveriti, ali mnogo će vremena proći i doći će dvadeseti vek kada će Srbija da propadne od neviđene sile i mnogi će narod kroz Srbiju da prođe i svi će veru da menjaju. A to će od nenadne strane sila da udari i tu će pola sveta da strada, a od golema bolest će deca da pomru, a posle toga će da nestane carstvo pravog sveta i zemlja će da se očisti od nečasnu veru i Turčin će celi svet da oslobodi, jer on samo vernu vojsku ima, a i on će svoje carstvo da izgubi i Turska ima za tri dana da propadne i to kad sila na pogolemu udari, tada broj 73 dana i ta sila mora da propadne. A ko bude živ neka gleda po ovo pismo, ne bude li tačno, nemoj da veruješ više, jer znaj prorok Ljuba što kaže to sve bi...
Blago onom ko tada Srbin bude, jer najveću slobodu će imati, a sud neće za njega da postoji, Srbija će golema da bude i pet zemlje u jednu će da bude.... U potpisu ovog proročanstva stoji Martin Himović. Još je napisano: Ovo je tačno i čekaj vreme i čuvaj pismo. Kraj." Nacrtane su strelice na krstu koje označavaju "pravo mesto".



ĆUTANjE
Svi tragači sa kojima smo razgovarali u sokobanjskom, jagodinskom i niškom kraju slažu se u jednom: zlato sigurno postoji i ako ga je neko našao, taj neće progovoriti. Dodatan razlog da veruju u postojanje blaga svakako jeste činjenica da je pop Martin Himović bio istorijska ličnost. Ako je on postojao, onda je imao i hajduke, veruje se četrdeset. Možda ih baš nije bilo 40, ali bilo ih je dosta, presretali su karavane otimali od Turaka, ali i bogatih trgovaca svake rase i veroispovesti. A ako su otimali, logično je - imali su. Zlato postoji, ali gde je?
(Nastaviće se)

KOPAČI TUĐEG BLAGA (3)
[Dodaj u kliping]
Pare legle u grob
Dijana Dimitrovska, 19.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
U MAPI popa Martina, koji je sa svojih 40, po jednima, po drugima, sa 70 hajduka presretao turske karavane koji su puni išli za Carigrad, a blago negde po vrletima južne i istočne Srbije sakrivao, navodi se 65 mesta gde je ono zakopano. Ljudi iz ovih krajeva veruju da su mape tačne i mnogi od njih, povedeni snom o nenadanom bogatstvu, neumorno špartaju planinama tražeći znakove. Često je u mapama napisana zagonetka koju treba odgonetnuti, tako da od njenog rešavanja zavisi ishod.
Navešćemo najzanimljivije opise, kakav je za selo Masuricu,(na internetu smo pronašli da se selo nalazi u blizini Vladičinog Hana) kojom, inače počinje popis, a za koje je zapisano:
"Traži Malekovo vodeniče. Nad vodenicom u lešta grob vodeničarski i pare u grob. Buka sa usta vezana sa lanac za kamen. Vidi dobro, ima sa obe strane po jedan krst ukovan na kamen. Od buku pođi naviše, nađi ustav ili savak, stani na savak i preskoči preko vode, tu kopaj, ima jedno kače sa parama, na pare ima sablja sa tri draga kamena, ima tefter sa zlatne korice od sedam oka, i dva krsta i jedne terazije zlatne.
To je samo deo puta koji treba da se prevali da bi se došlo do neslućene nagrade... Slede dalja uputstva: "Pođi više uz vodu, tu ima jedan modar, stojeći kamen spakovan i jedna mala, kovana vodenica puna sa dukati i dragi kamen. Izađi na mala vrata od vodenice gde ima tri stepenika, tu ima borčuga i velika ploča kao za mešanje hleba. Pod njom je jedno kače a u njemu pare".
Za selo Masurica navedeno je nekoliko potencijalnih mesta gde je blago, a među njima i ovo: "Pođi niz reku, tu ima streliš, kamen, a protiv njega drugi kamen veliki kao zid. U njemu ima jedna rupa, kao prozor, i tu ima para. A rupa je zatvorena sa pločom."
Teško da neko može da se snađe sa ovakvim navodima, jer ne zna se o kojoj reci je reč, ili o kojem potoku, a vodenica je bilo svuda gde i potoka. Pitanje je da li potok još postoji.
Mada ima tragača za skrivenim blagom koji ne misle u potpunosti tako.
U pop Martinovoj mapi upućuje se dalje "pošteni Srbin koji veruje" da ne odustaje od traganja:
"Ajde u Malu planinu i traži Gargovu vodenicu ona je zakačena za ...oganj. Vidi se dok je veka i sveta na poljani, na njoj tri kamena, jedan drugog ne udara. Na jednom je kuća, na drugom plovka, a na trećem sedam prutova. Na vodenicu čerep prosečni, nad njim ima i dva golema, pred vodenicom ima sedam stepenika a na srednjem jedan crven..."
Ali, zaplet tek predstoji: "Ispod vodenice ima poljana, na poljani tri bresta sa žilama spletenim, a preko puta ima tri groba turska. Ima tu i kamen veliki kao polovina plasta. Da se popneš na njega. Odozgo ima
iskovana sofra, sa sedam hlebova, sedam kašika i jedna velika kašika, jedno somče, dve ribe, jedna cela, jedna pola, pastrmka i jedan nož i na dole visi mleko i jedna srna, i jedan grob, do njega ploča, a na ploči ruka, ispod nje bakrač sa bele pare. Tamo ima i mačka ćopava u stenu.. Sedam dolina se sabiraju, do mačke ima ploča i sedam stepenika, to je po vlaškom planu, znak da su tu pare."
Kako rešiti ovu zagonetku u kojoj je, po navodima pop Martinovim, na kamenoj sofri iskovano pola životinjskog sveta plus kompletan escajg... I šta oni uopšte znače. Da li su zaista iskovani ili se u prenesenom značenju navode...
Ali ni tu se ne završava opis gde su pare. Pop Martin navodi dalje: "I ne samo tu, pogledaj gore, pa ćeš videti rupu kao čaša. U toj rupi ima kvočka i dvanaest pileta, jedno pile ujeda (ili gleda) dve zmije čiji su repovi zakačeni, a tu ima podsek za sedam konja da se vežu pod zadnje noge, zazidano ima kamen kao rogoška spleteno, svrati u potok, ima dva kamena kao dva direka, i dve stolice. Pogledaj gore. Ima dva sedla i dve kubure..."

SVE SE MENjA
JEDAN lovac na blago rekao nam je da opisi mesta možda i jesu tačni, ali teško je naći isto stanje kao onda kada je pop Martin živeo.
- Na primer, kaže on, nađeš potok, ali kako da nađeš vodenicu, još ako je manja i ako je bila trošna u njegovo vreme, onda je jasno da joj danas nema traga. Pa, i da nije bila trošna, da je bila nova novcijata, propala bi do sada sto puta.

SOLIDARNOST "KOLEGA"
U PRAKSI, na terenu, često se dešavalo da tragači koji prvi nađu "ajduk pismo" i pop Martinove znakove, jednostavno svaki trag izbrišu, da drugome ne bi poslužio kao putokaz. Među njima, ipak, bilo je i onih savesnih i solidarnih koji su u mape popa Martina unosili svoja otkrića. Na terenu našli su znak, zatim su ga izbrisali, ali su to "prijavili" drugim kolegama ili eventualno uneli u mapu. Drugi su, navodno, priznali da su našli blago i taj podatak, takođe, obnarodovali kroz mapu.
U jednom poglavlju pop Martinove mape navedeno je da je u "Jovinoj padini u propast palo osam tovara. Kasnije, piše u mapi, mesto je udareno crnim mastilom, što znači da je neko odneo pare".
Kod Toponice "mesto Oranica popova, tamo ima vrelo, a u glavi vrela zazidane pare", zatim od sela Jablanica ima mesto Kravlje, tu ima vrtop kamen kao sanduk, a pod njim tovar zlata. Kod sela Miljkovac ima Bojin breg, tamo ima jedan klen kriv, a pod njim veliki zid, a ispod kamen šupalj može čovek da se provuče, u rupi je kotao pun zlata." U istom selu, u manastiru Sveti Ilija ispred crkve je zlato, to zlato daj crkvi".
(Nastaviće se)


KOPAČI TUĐEG BLAGA (4)
[Dodaj u kliping]
Tovar zlata u izvoru
Dijana Dimitrovska, 20.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
TURSKO vladanje i njihovo postupanje sa rajom, najveći je uzrok što u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini i u svoj Turskoj, ima mlogo hajduka - pisao je Vuk Karadžić (“Život i običaji naroda srpskog”).
Nema tačnog podatka koliko je u to vreme moglo biti hajduka, ali, sudeći po nepravdi i zulumu turske vojske prema srpskoj raji, koja se potom odmetala u hajduke jer praktično drugog izbora nije imala, reklo bi se - dosta. Vuk Karadžić je to ovako opisivao:
“Kad čovek zna da ga sud i zakon ne čuvaju od sile i nepravde, on mora sam da se čuva i sebi pravicu traži. Kazato je da svaki po koga kadija pošalje muraselu mora ići u varoš, ako li koji ne smjedne otići, onda mu nema drugog spasenija nego sa životom bježati u šumu; na đekoga uzmu Turci štogođ zub, pak mora da bježi u šumu da ga ne ubiju; mlogome Turci otmu štogođ, ili mu učine kakavu drugu nepravdu, pa otide u hajduke da se osveti, a mlogi otide u hajduke samo da se nanosi lijepih haljina i oružja po svojoj volji”.
U Vukove opise ljudi koji su postali hajduci spada i Martin Himović, pop koji se odmetnuo u hajduke posle nepravde koju su mu Turci naneli. Iako su hajduci otimali od Turaka, kako je zabeležio Vuk, najveća uvreda za njega, ipak, je bila kada bi mu “kogod rekao da je lopov i pržibaba”.
Hajduci su otimali od Turaka sve što su mogli, a najradije su napadali carske karavane. Pravi hajduk, veli Vuk, nikada neće ubiti čovjeka koji mu ništa ne čini.
Hajduku se čini sramota oteti od siromaha šta drugo osim lijepa oružja, ali trgovce na putu dočekivati i udarati na kuće bogatih ljudi, vele da nije sramota.
Stari su hajduci najradije dočekivali kad se kud šalju carski novci, ali to sad slabo čine, budući da narod za to opet mora da strada i da plaća, i poslije njih da goni.
Legenda o popu Martinu Himoviću i njegovih 40 ili 70 hajduka (u zavisnosti od kraja do kraja) koji su presretali turske karavane i blago sakrivali po pećinama jugozapadne Srbije i istočne Bugarske, navela je mnoge da krenu u potragu za mapama koje, navodno, sto posto daju tačan opis mesta gde je blago.
U mapi popa Martina tako se navodi selo Rebrovo, gde “pored manastira Sveti... Ima jedna pećina, kad uđeš ima dole, malo zazidano, u njoj je jevrejska ruka balzamovana i u mušemu uvijena, tu je prstenje i drago kamenje, a to mesto ima Radovanov kladenac, a pod ploču tri kilograma para više kladenca u pećinu devojačka kosa, a na steni se vidi manastir Svete trojice.
Više njega u pećini ralo i volovi i kuče unutra i devojka drži kitku, u pećini su dva pištolja arnautska, a ispod devojke su pare”.
Pokušali smo da od tragača
za hajdučkim blagom saznamo kako oni tumače ovaj zapis.
- U našoj okolini, rekao nam tragač koji nije želeo da oda svoje ime iz okoline Jagodine, nema takvog mesta Rebrovo.
Mada, nikad se ne zna da li je možda postojalo, pa mu je nestalo traga, ili mu se ime vremenom promenilo u neko drugo. Ali, najgore je što se ne vidi jasno puno ime manastira. Piše samo Sveti...
Imena manastira i crkava nisu se menjala, pa bi možda ta odrednica bila odlučujuća. Jer se dalje navodi manastir Sveta trojica koji se vidi. Dotle razumem, ovo ostalo je zagonetka. Treba je rešavati.
Mapa dalje daje prikaz mesta Rgošte, “pojas Knjaževac, ispod sela ima kod reke kamen nalik na mačju glavu obrnut na zapad, a pod njim nadole ima trn.(?!) Ispod trna, pravo dole, pod zemlju, jedan metar ima ćup od oko 20 litara, a suprot ... kud glava gleda na zapad u steni bila je pećina ali zazidana, ali na zazidu ima krst sa strelom, razidaj zid, a ispod njega u rupi ima tovar zlata i to je na istoj streli ima mala sekira, a pod njom druge pare... Uzmi prut i guraj u rupu dok ne ispadnu sve druge pare. Ovo je tačno i stvarno kune ti se Martin Himović”.
Ovaj navod, već je razumljiviji. Jasno je gde su pare i kako do njih doći. Samo je problem gde je mesto Rgošte. Nema ga na karti Srbije i okoline Knjaževca.
- Osim toga, dodaje tragač sagovornik, može biti da je mapa stvarno tačna, ali ako je glavna odrednica bio trn, teško da je on ostao na istom mestu.

POĐI DO IZVORA
U okolini mesta koje se naziva Kesenija - Taša pop Martin upućuje tragače: Pođi do izvora. Kad se nagneš da piješ vodu, gde se oslanjaš kolenima, tu ima tri medenika, jedan preko drugog. Tu između rečnog kamenja i izvora ima pet tovara.

UPUTSTVA PO BUGARSKI
NEKI delovi mape popa Martina pisani su bugarskim jezikom, druge je, opet, neko dopisivao ili pisao po vlastitom tumačenju i shvatanju, treće je neko objašnjavao svojim rečima. Da bi tragačima bilo shvatljivije i lakše neko je sublimovao opise i dodao jedan stubac u kome piše:
“Pištolji se nalaze u mestu koje se naziva ‘kesenija taša‘ (napisano malim slovom i prevedeno sa ‘sečen kamen‘) ali i u sledećim mestima: Gabrovnica, Banja ****, Obrešta, Sara-Gjola, Vatro-pole, Suha banja... Onaj ko je pisao ili dopisivao ovu mapu, navodi dalje, da ima pištolja arnautskih i osmanlijskih kod izvora “koliko da baciš rukom”, a kada kreneš vodom ideš 15 koraka razdvaja se voda i dole se opet skuplja i čini između ostrvo, a nasred potoka ima pobijen kamen i na njemu krst. Gde se sakuplja voda pod oštrim kamenom nalazi se jevrejski grob.
(Nastaviće se)

KOPAČI TUĐEG BLAGA (1)
[Dodaj u kliping]
Družina popa hajduka
Dijana Dimitrovska, 17.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
MIT i stvarnost u jugoistočnoj Srbiji, teško je razdvojiti. Vekovima žive skladno kao jedno biće.
S kolena na koleno ovde se prenose priče i tajne o skrivenom blagu koje su hajduci zakopavali po planinskim vrletima i pećinama.
U krajevima gde su vojevali hajduci, baš uz carski i stambolski put, svi znaju za blago popa Martina.
Ovdašnji narod veruje da se negde u vrletima baš blizu njihovog mesta, bilo u Sokobanji, Nišu, Pirotu, Knjaževcu, Žagubici... krije riznica popa Martina ili koja druga - hajdučka, pre svih, a onda i neka druga, antička.
Na isto verovanje nailazi se i s one strane granice, gde naši susedi, nošeni verom, tragaju za zlatom popa hajduka.
Pop Martin Himović, kaže legenda, odmetnuo se u hajduke zbog nepravde turske vlasti. U “Bugarskoj enciklopediji” navodi se da je bio vojvoda, koji je živeo u prvoj polovini 19. veka.
“Pojavljivao se” ili, što bi danas rekli, “operisao je” u mestima, kako se navodi u enciklopediji suseda, Slivensko, Elensko, Vracansko, Trnovsko, Plovdivsko, Smolensko, Stranđansko i drugde. U srpskim legendama, opet, njegovi krajevi bili su pirotski, niški, leskovački, sokobanjski.
U Srbiji, narod pripoveda da je “pop Martin iz Sevlijeva” imao lepu ženu na koju je bio bacio oko Manuka
-beg. Taj beg stalno je navaljivao da mu u goste dođu pop i popadija, a kada je pop Martin pristao, dogodila se nesreća. Posle gozbe supružnici su hteli da pođu kući, ali Manuka-beg stao je ispred vrata ženskih odaja - u to vreme žene su sedele odvojeno od muškaraca - izvadio nož i rekao: - Ova žena više nije tvoja, nego moja.
U vreme turske vladavine, kada se sili nije smelo suprotstavljati, popu nije ostalo ništa drugo nego da ode kući sam. Danima je smišljao kako da se osveti begu. Na kraju je odlučio da ode u planinu i da se tamo pridruži hajducima vojvode Volčana.
Hajdučija mu je dobro išla. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednačio se sa samim vojvodom. U međuvremenu, poslali su svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka bega.
Jednoga dana hajducima je javljeno da se beg sprema da putuje sa svojom porodicom u Jedrene, preko Gabrova (po jednoj verziji). Napad isplaniran do detalja, završen je uspešno.
Zarobljenog Manuka
- bega odveli su popu Martinu, a žene i decu sklonili na sigurno. Međutim, dok se Martin bavio Manuka-begom, javili su mu da je jedan stražar pobegao sa ženama i decom.
Pop Martin se razljutio, naredio poteru i ubistvo stražara.
Ali, i drugi stražar je odlučio da uzme žene, a sa njima i decu, za sebe. Konačno, pop Martin donosi oduku i naređuje masakr: “Pobijte sve, žene, decu i samog Manuka-bega”.
Tako je po ovoj srpskoj legendi, pop Martin postao hajduk i tako je ozlojeđen nestankom svoje žene otimao od Turaka sve što mu je došlo pod ruku. I naravno, blago i dragocenosti sakrivao negde po planinama.
U Južnoj Srbiji, međutim, može se čuti i ova priča. Pop Martin je živeo u selu Poganovo, između Dimitrovgrada i Pirota, blizu bugarske granice.
Budući da su pored sela stalno prolazili turski karavani koji su išli za Carigrad natovareni blagom i dragocenostima koje su sakupili od harača, pop Martin je okupio hajdučku družinu koja je presretala karavane i uzimala natrag oteto od raje.
Zarobljenika nije bilo, sve pratioce karavana su ubijali, da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi poslednji trag. Zlato i dragocenosti krili su po pećinama u planini.
PriČalo se i da riznicu od nepoželjnih čuva neobičan mehanizam: zlatna zmija koja bi se prilikom ulaska nenajavljenog gosta aktivirala i nepozvane udarala šiljkom u glavu.
Pop Martin je i konstruktore ovog mehanizma ubio da niko ne bi mogao da oda tajnu.
Godinama, družba popa Martina sakupila je tako mnogo blaga, pa i troja kola prepuna zlatnika.
Rutinski, pobili su sve pratioce, ali ne i velikog, čupavog psa, koji se, budući je bio istreniran, vratio sam u Carigrad. Turci videvši da nema karavana, krenu za psom, koji ih odvede u Poganovo.
Tamo, da zlo bude veće, celo selo otišlo u crkvu na Veliki petak. Turci opkole crkvu i zatraže od meštana da odaju skloništa hajdučke družine.
Niko ništa nije rekao, jer verovatno ništa nije ni znao, i Turci tako sve pobiše.
Pop Martin je, naravno, ostao živ, nastavio je da harači Turke, a na samrti je, kažu, rekao da njegovo zlato može naći samo onaj ko je spreman da jednu trećinu zadrži za sebe, a ostale dve pokloni (poganovskom) ili kojem drugom manastiru.

BRANIO ČAST
U “BUGARSKOJ enciklopediji” navodi se da je “pop Martin postao hajduk da bi zaštitio pogaženu čast pošto mu je žena bila oteta i odvedena u grad Ruse”.
Zajedno sa vojvodom Volčanom, navodi se dalje, pop Martin je organizovao ubistvo rusenskog paše.
Napadao je i pljačkao osmanske osvajače i nekoliko puta je poharao carsku riznicu. Njegovi podvizi izjednačavani su sa podvizima vojvode Volčana.
(Nastaviće se)

KOPAČI TUĐEG BLAGA (2)
[Dodaj u kliping]
San o kožnoj mapi
Dijana Dimitrovska, 18.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
Zahvaljujući širokoj teritoriji kojom je operisao pop Martin,a koja je kasnije podeljena na dve države, sveštenik - hajduk i njegovo blago žive u verovanju oba naroda, srpskog i bugarskog.
Uporedo sa legendama, godinama ovim područjima kruže mape koje opisuju mesta gde se nalazi blago popa Martina. I s ove i s one strane granice one se kopiraju, prepisuju, dopisuju, štampaju i smišljaju. Na jednima su crtežima prikazana mesta gde je pop Martin navodno zakopavao blago. Druge rečima opisuju mesta gde treba tražiti, treće su prave zagonetke jer je potrebno rešiti šifru da bi se blago pronašlo, a ko je ne reši ispravno dogodiće se neko zlo. Zapravo, onoga ko pogreši u rešenju zagonetke zadesiće smrt.
Sve su različite, od načina prikaza do materijala.
- Svi mi godinama tragamo za blagom, rešavamo enigme i pratimo znakove koje je pop Martin ostavljao najčešće urezane u kamenu - priča Zoran Mirković, tragač iz Sokobanje, koji nam je dozvolio da fotokopiramo jednu od mnogobrojnih mapa popa Martina na osnovu koje on pokušava da pronađe blago.
Ta mapa, zapravo, je velika skripta u kojoj su navedena potencijalna mesta sa raznim blagom: dukatima, zlatnicima, srebrnjacima, nakitom, oružjem... Na prvoj strani su poznata mesta, poput Prokuplja, Vranja, Sokobanje, Toponice... ali dalje nailazi se na toponime koji mogu biti bilo gde u Srbiji i Bugarskoj: Jelenova magaza, jezero Potajno, Grozdin grob, Jovina magaza, Sveta Petka... Ovi drugi toponimi predstavljaju najveći problem za tragače.
- Nazivi mesta gde treba tražiti zakopano blago popa Martina su za Srbiju uobičajeni i mogu se nalaziti na bilo kojoj planini, kao recimo magaza Oštra čuka, Tri čuke, Koprivnica, Kurijačka planina - žale se tragači.
- U kraju oko Sokobanje, Aleksinca i Leskovca, na primer, veli Mirković, ima mesta koja se nazivaju kao u mapi, ali opisi ne odgovaraju onome što vidiš. Tri čuke, na primer, u mapi su stene, a u stvarnosti je sve puno šume. Teško je uklopiti sve: i naziv i opis mesta. A možda se i teritorija promenila. Umesto šume, možda je tu livada, ako je nekad bila reka možda je presušila, ako je bunar - možda je zatrpan, ako je drvo - isečeno je ili ga je grom uništio... Osim toga, u većini mesta u Srbiji postoje ovi toponimi i dan-danas, ili su se nekada tako nazivali.
Većina tragača za hajdučkim, ali i drugim blagom, poseduje jednu od silnih replika mapa popa Martina. Ipak, svi sanjaju da se dočepaju kožne mape, jer ona je, po njihovom mišljenju, garant da potiče iz perioda
kada su Turci vladali našim prostorima.
- Koliko ja znam, niko takvu mapu nema, nisam bar čuo, a ako je ima, taj sigurno zna gde je zlato. I sigurno ga je već našao - kaže jedan od naših sagovornika, koji, za razliku od Mirkovića, nije želeo da ga javno pominjemo. Ni sam nije mogao da nam objasni zašto, budući da u okolini Jagodine svi znaju da se on bavi poslom tragača i da ima detektor za metal, koji obilato koristi.
Jedna od mapa popa Martina, koju je, inače, teško čitati, jer je nečitka i izmešana sa bugarskim jezikom, i bez odgovarajućih znakova interpunkcije koji onemogućavaju ispravno čitanje i razumevanje smisla, navodi popis mesta gde je blago. Uz sve to daje i zapis proroka Ljube i Smaje:
"Ovaj popis slušaj, sve je pisano tačno, ako veruješ - to je, ako ne veruješ - nemoj. Kad dođe vreme svako će se uveriti, ali mnogo će vremena proći i doći će dvadeseti vek kada će Srbija da propadne od neviđene sile i mnogi će narod kroz Srbiju da prođe i svi će veru da menjaju. A to će od nenadne strane sila da udari i tu će pola sveta da strada, a od golema bolest će deca da pomru, a posle toga će da nestane carstvo pravog sveta i zemlja će da se očisti od nečasnu veru i Turčin će celi svet da oslobodi, jer on samo vernu vojsku ima, a i on će svoje carstvo da izgubi i Turska ima za tri dana da propadne i to kad sila na pogolemu udari, tada broj 73 dana i ta sila mora da propadne. A ko bude živ neka gleda po ovo pismo, ne bude li tačno, nemoj da veruješ više, jer znaj prorok Ljuba što kaže to sve bi...
Blago onom ko tada Srbin bude, jer najveću slobodu će imati, a sud neće za njega da postoji, Srbija će golema da bude i pet zemlje u jednu će da bude.... U potpisu ovog proročanstva stoji Martin Himović. Još je napisano: Ovo je tačno i čekaj vreme i čuvaj pismo. Kraj." Nacrtane su strelice na krstu koje označavaju "pravo mesto".



ĆUTANjE
Svi tragači sa kojima smo razgovarali u sokobanjskom, jagodinskom i niškom kraju slažu se u jednom: zlato sigurno postoji i ako ga je neko našao, taj neće progovoriti. Dodatan razlog da veruju u postojanje blaga svakako jeste činjenica da je pop Martin Himović bio istorijska ličnost. Ako je on postojao, onda je imao i hajduke, veruje se četrdeset. Možda ih baš nije bilo 40, ali bilo ih je dosta, presretali su karavane otimali od Turaka, ali i bogatih trgovaca svake rase i veroispovesti. A ako su otimali, logično je - imali su. Zlato postoji, ali gde je?
(Nastaviće se)

KOPAČI TUĐEG BLAGA (3)
[Dodaj u kliping]
Pare legle u grob
Dijana Dimitrovska, 19.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
U MAPI popa Martina, koji je sa svojih 40, po jednima, po drugima, sa 70 hajduka presretao turske karavane koji su puni išli za Carigrad, a blago negde po vrletima južne i istočne Srbije sakrivao, navodi se 65 mesta gde je ono zakopano. Ljudi iz ovih krajeva veruju da su mape tačne i mnogi od njih, povedeni snom o nenadanom bogatstvu, neumorno špartaju planinama tražeći znakove. Često je u mapama napisana zagonetka koju treba odgonetnuti, tako da od njenog rešavanja zavisi ishod.
Navešćemo najzanimljivije opise, kakav je za selo Masuricu,(na internetu smo pronašli da se selo nalazi u blizini Vladičinog Hana) kojom, inače počinje popis, a za koje je zapisano:
"Traži Malekovo vodeniče. Nad vodenicom u lešta grob vodeničarski i pare u grob. Buka sa usta vezana sa lanac za kamen. Vidi dobro, ima sa obe strane po jedan krst ukovan na kamen. Od buku pođi naviše, nađi ustav ili savak, stani na savak i preskoči preko vode, tu kopaj, ima jedno kače sa parama, na pare ima sablja sa tri draga kamena, ima tefter sa zlatne korice od sedam oka, i dva krsta i jedne terazije zlatne.
To je samo deo puta koji treba da se prevali da bi se došlo do neslućene nagrade... Slede dalja uputstva: "Pođi više uz vodu, tu ima jedan modar, stojeći kamen spakovan i jedna mala, kovana vodenica puna sa dukati i dragi kamen. Izađi na mala vrata od vodenice gde ima tri stepenika, tu ima borčuga i velika ploča kao za mešanje hleba. Pod njom je jedno kače a u njemu pare".
Za selo Masurica navedeno je nekoliko potencijalnih mesta gde je blago, a među njima i ovo: "Pođi niz reku, tu ima streliš, kamen, a protiv njega drugi kamen veliki kao zid. U njemu ima jedna rupa, kao prozor, i tu ima para. A rupa je zatvorena sa pločom."
Teško da neko može da se snađe sa ovakvim navodima, jer ne zna se o kojoj reci je reč, ili o kojem potoku, a vodenica je bilo svuda gde i potoka. Pitanje je da li potok još postoji.
Mada ima tragača za skrivenim blagom koji ne misle u potpunosti tako.
U pop Martinovoj mapi upućuje se dalje "pošteni Srbin koji veruje" da ne odustaje od traganja:
"Ajde u Malu planinu i traži Gargovu vodenicu ona je zakačena za ...oganj. Vidi se dok je veka i sveta na poljani, na njoj tri kamena, jedan drugog ne udara. Na jednom je kuća, na drugom plovka, a na trećem sedam prutova. Na vodenicu čerep prosečni, nad njim ima i dva golema, pred vodenicom ima sedam stepenika a na srednjem jedan crven..."
Ali, zaplet tek predstoji: "Ispod vodenice ima poljana, na poljani tri bresta sa žilama spletenim, a preko puta ima tri groba turska. Ima tu i kamen veliki kao polovina plasta. Da se popneš na njega. Odozgo ima
iskovana sofra, sa sedam hlebova, sedam kašika i jedna velika kašika, jedno somče, dve ribe, jedna cela, jedna pola, pastrmka i jedan nož i na dole visi mleko i jedna srna, i jedan grob, do njega ploča, a na ploči ruka, ispod nje bakrač sa bele pare. Tamo ima i mačka ćopava u stenu.. Sedam dolina se sabiraju, do mačke ima ploča i sedam stepenika, to je po vlaškom planu, znak da su tu pare."
Kako rešiti ovu zagonetku u kojoj je, po navodima pop Martinovim, na kamenoj sofri iskovano pola životinjskog sveta plus kompletan escajg... I šta oni uopšte znače. Da li su zaista iskovani ili se u prenesenom značenju navode...
Ali ni tu se ne završava opis gde su pare. Pop Martin navodi dalje: "I ne samo tu, pogledaj gore, pa ćeš videti rupu kao čaša. U toj rupi ima kvočka i dvanaest pileta, jedno pile ujeda (ili gleda) dve zmije čiji su repovi zakačeni, a tu ima podsek za sedam konja da se vežu pod zadnje noge, zazidano ima kamen kao rogoška spleteno, svrati u potok, ima dva kamena kao dva direka, i dve stolice. Pogledaj gore. Ima dva sedla i dve kubure..."

SVE SE MENjA
JEDAN lovac na blago rekao nam je da opisi mesta možda i jesu tačni, ali teško je naći isto stanje kao onda kada je pop Martin živeo.
- Na primer, kaže on, nađeš potok, ali kako da nađeš vodenicu, još ako je manja i ako je bila trošna u njegovo vreme, onda je jasno da joj danas nema traga. Pa, i da nije bila trošna, da je bila nova novcijata, propala bi do sada sto puta.

SOLIDARNOST "KOLEGA"
U PRAKSI, na terenu, često se dešavalo da tragači koji prvi nađu "ajduk pismo" i pop Martinove znakove, jednostavno svaki trag izbrišu, da drugome ne bi poslužio kao putokaz. Među njima, ipak, bilo je i onih savesnih i solidarnih koji su u mape popa Martina unosili svoja otkrića. Na terenu našli su znak, zatim su ga izbrisali, ali su to "prijavili" drugim kolegama ili eventualno uneli u mapu. Drugi su, navodno, priznali da su našli blago i taj podatak, takođe, obnarodovali kroz mapu.
U jednom poglavlju pop Martinove mape navedeno je da je u "Jovinoj padini u propast palo osam tovara. Kasnije, piše u mapi, mesto je udareno crnim mastilom, što znači da je neko odneo pare".
Kod Toponice "mesto Oranica popova, tamo ima vrelo, a u glavi vrela zazidane pare", zatim od sela Jablanica ima mesto Kravlje, tu ima vrtop kamen kao sanduk, a pod njim tovar zlata. Kod sela Miljkovac ima Bojin breg, tamo ima jedan klen kriv, a pod njim veliki zid, a ispod kamen šupalj može čovek da se provuče, u rupi je kotao pun zlata." U istom selu, u manastiru Sveti Ilija ispred crkve je zlato, to zlato daj crkvi".
(Nastaviće se)



KOPAČI TUĐEG BLAGA (4)
[Dodaj u kliping]
Tovar zlata u izvoru
Dijana Dimitrovska, 20.08.2008 Ocena:
5.00 (Glasova: 8)
[Oceni] Komentara: 2 [Postojeći komentari]
TURSKO vladanje i njihovo postupanje sa rajom, najveći je uzrok što u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini i u svoj Turskoj, ima mlogo hajduka - pisao je Vuk Karadžić (“Život i običaji naroda srpskog”).
Nema tačnog podatka koliko je u to vreme moglo biti hajduka, ali, sudeći po nepravdi i zulumu turske vojske prema srpskoj raji, koja se potom odmetala u hajduke jer praktično drugog izbora nije imala, reklo bi se - dosta. Vuk Karadžić je to ovako opisivao:
“Kad čovek zna da ga sud i zakon ne čuvaju od sile i nepravde, on mora sam da se čuva i sebi pravicu traži. Kazato je da svaki po koga kadija pošalje muraselu mora ići u varoš, ako li koji ne smjedne otići, onda mu nema drugog spasenija nego sa životom bježati u šumu; na đekoga uzmu Turci štogođ zub, pak mora da bježi u šumu da ga ne ubiju; mlogome Turci otmu štogođ, ili mu učine kakavu drugu nepravdu, pa otide u hajduke da se osveti, a mlogi otide u hajduke samo da se nanosi lijepih haljina i oružja po svojoj volji”.
U Vukove opise ljudi koji su postali hajduci spada i Martin Himović, pop koji se odmetnuo u hajduke posle nepravde koju su mu Turci naneli. Iako su hajduci otimali od Turaka, kako je zabeležio Vuk, najveća uvreda za njega, ipak, je bila kada bi mu “kogod rekao da je lopov i pržibaba”.
Hajduci su otimali od Turaka sve što su mogli, a najradije su napadali carske karavane. Pravi hajduk, veli Vuk, nikada neće ubiti čovjeka koji mu ništa ne čini.
Hajduku se čini sramota oteti od siromaha šta drugo osim lijepa oružja, ali trgovce na putu dočekivati i udarati na kuće bogatih ljudi, vele da nije sramota.
Stari su hajduci najradije dočekivali kad se kud šalju carski novci, ali to sad slabo čine, budući da narod za to opet mora da strada i da plaća, i poslije njih da goni.
Legenda o popu Martinu Himoviću i njegovih 40 ili 70 hajduka (u zavisnosti od kraja do kraja) koji su presretali turske karavane i blago sakrivali po pećinama jugozapadne Srbije i istočne Bugarske, navela je mnoge da krenu u potragu za mapama koje, navodno, sto posto daju tačan opis mesta gde je blago.
U mapi popa Martina tako se navodi selo Rebrovo, gde “pored manastira Sveti... Ima jedna pećina, kad uđeš ima dole, malo zazidano, u njoj je jevrejska ruka balzamovana i u mušemu uvijena, tu je prstenje i drago kamenje, a to mesto ima Radovanov kladenac, a pod ploču tri kilograma para više kladenca u pećinu devojačka kosa, a na steni se vidi manastir Svete trojice.
Više njega u pećini ralo i volovi i kuče unutra i devojka drži kitku, u pećini su dva pištolja arnautska, a ispod devojke su pare”.
Pokušali smo da od tragača
za hajdučkim blagom saznamo kako oni tumače ovaj zapis.
- U našoj okolini, rekao nam tragač koji nije želeo da oda svoje ime iz okoline Jagodine, nema takvog mesta Rebrovo.
Mada, nikad se ne zna da li je možda postojalo, pa mu je nestalo traga, ili mu se ime vremenom promenilo u neko drugo. Ali, najgore je što se ne vidi jasno puno ime manastira. Piše samo Sveti...
Imena manastira i crkava nisu se menjala, pa bi možda ta odrednica bila odlučujuća. Jer se dalje navodi manastir Sveta trojica koji se vidi. Dotle razumem, ovo ostalo je zagonetka. Treba je rešavati.
Mapa dalje daje prikaz mesta Rgošte, “pojas Knjaževac, ispod sela ima kod reke kamen nalik na mačju glavu obrnut na zapad, a pod njim nadole ima trn.(?!) Ispod trna, pravo dole, pod zemlju, jedan metar ima ćup od oko 20 litara, a suprot ... kud glava gleda na zapad u steni bila je pećina ali zazidana, ali na zazidu ima krst sa strelom, razidaj zid, a ispod njega u rupi ima tovar zlata i to je na istoj streli ima mala sekira, a pod njom druge pare... Uzmi prut i guraj u rupu dok ne ispadnu sve druge pare. Ovo je tačno i stvarno kune ti se Martin Himović”.
Ovaj navod, već je razumljiviji. Jasno je gde su pare i kako do njih doći. Samo je problem gde je mesto Rgošte. Nema ga na karti Srbije i okoline Knjaževca.
- Osim toga, dodaje tragač sagovornik, može biti da je mapa stvarno tačna, ali ako je glavna odrednica bio trn, teško da je on ostao na istom mestu.

POĐI DO IZVORA
U okolini mesta koje se naziva Kesenija - Taša pop Martin upućuje tragače: Pođi do izvora. Kad se nagneš da piješ vodu, gde se oslanjaš kolenima, tu ima tri medenika, jedan preko drugog. Tu između rečnog kamenja i izvora ima pet tovara.

UPUTSTVA PO BUGARSKI
NEKI delovi mape popa Martina pisani su bugarskim jezikom, druge je, opet, neko dopisivao ili pisao po vlastitom tumačenju i shvatanju, treće je neko objašnjavao svojim rečima. Da bi tragačima bilo shvatljivije i lakše neko je sublimovao opise i dodao jedan stubac u kome piše:
“Pištolji se nalaze u mestu koje se naziva ‘kesenija taša‘ (napisano malim slovom i prevedeno sa ‘sečen kamen‘) ali i u sledećim mestima: Gabrovnica, Banja ****, Obrešta, Sara-Gjola, Vatro-pole, Suha banja... Onaj ko je pisao ili dopisivao ovu mapu, navodi dalje, da ima pištolja arnautskih i osmanlijskih kod izvora “koliko da baciš rukom”, a kada kreneš vodom ideš 15 koraka razdvaja se voda i dole se opet skuplja i čini između ostrvo, a nasred potoka ima pobijen kamen i na njemu krst. Gde se sakuplja voda pod oštrim kamenom nalazi se jevrejski grob.
(Nastaviće se)

Oceni:

[banebeograd]

nastavci tj celi feljton na temu pop martin u novostima
http://www.novosti.rs/code/navigate....8&feljton=6707
nastavci
1. Družina popa hajduka (17.08.2008)
2. San o kožnoj mapi (18.08.2008)
3. Pare legle u grob (19.08.2008)
4. Tovar zlata u izvoru (20.08.2008)
5. Mozgaju godinama (21.08.2008)
6. Nisu ludi da priznaju (22.08.2008)
7. Svakoj mapi dodatak (23.08.2008)
8. Nije zlato za svakoga (24.08.2008)
9. Kočija puna zlata (25.08.2008)

pozdrav banetu i ostalima!vumi hoce li biti neke nagrade za ovu temu