Za Beograd, za Beograd...

[apostata]

Imao sam nedavno gosta iz Kapadokije, upravo iz grada Nevsehir. Momak je osvojio neku medjunarodnu foto-nagradu, (ucestvovanje na medjunarodnom kongresu o svetskom nasledju) za fotografije Kapadokije gde su ovi podzemni gradovi bili glavni motiv. Pricao mi je da se svake godine otkrije poneki grad pod zemljom i da je do sada poznato preko 200 naseobina iz razliocitih perioda. Neki su gradovi bili napusteni na brzinu i zaruseni u ratnim desavanjima, pa je u njima ostalo mnogo pokretnog inventara, prave vremeneske kapsule. Ponekad ljudi otkriju takve gradove kopajuci podrum, neko prijavi odmah vlastima, a neko to u tajnosti koristi godinama kao rudnik antikviteta.
Iz doba hriscanstva su ostali mnogobrojni hramovi, pa cak i manastiri. U ponekim hramovima je fresko slikarstvo iz zlatnog doba Vizantije ravno najpoznatijim delima vizantijske sakralne umetnosti. Podzemne nasobine su koristene jos od praistorije pa do dolaska Seldzuka. Pre par godina je otkriven saraj iz vremena puta svile sa prostorijama za ljude i za kamile (poput danasnjih luksuznih hotela sa podzemnim garazama).
Naseobine su sadrzavale sve potrebno da bi se izdrzala duga opsada: od vode i otvora za ventilaciju, do zive stoke i skladista sa hranom. Hodnici su bili uski i niski kako bi otezavali neprijatelju da brzo napreduje sa oruzjem (morali su ici veoma sagnuti), a posvuda su ih cekala iznenadjenja poput otvora u stropovima kroz koja su ih branioci probadali kopljima. Hodnici su zatvarani ogromnim kamenim kolutima teskim i preko 1 tone koji se nisu nikako mogli otvoriti sa strane onog ko je zatvoren. Najefikasniji nacina za osvajanje takvih gradova je bilo ubacivanje zapaljenih grmova i suve trave u otvore za ventilaciju.
Turska je inace prebogata arheoloskim lokalitetima prve kategorije, od praistorije do Ataturka.

Najefikasniji nacina za osvajanje takvih gradova je bilo ubacivanje zapaljenih grmova i suve trave u otvore za ventilaciju

ili ubacivanjem zapaljenih vreca sa perjem koje je bilo prvo hemijsko oruzje upotrebljeno za ubijanje ljudi. to su koristili grci protiv rimljana koji su kopali tulele ispod njihovih utvrdjenja pod opsadom.strasna smrt. ko bi rekao da je perje tako opasno

[Banatski šetač]

Hteo sam samo dopuniti ono što je Avgust već odlično napisao o spaljivanju mošti Sv. Save... Još jedan dodatni razlog toj tezi o spaljivanju na Tašmajdanu je baš taj pogled na Dunav, tj. od Dunava da bi lomaču mogli da vide i Srbi na Dorćolu, a i u Banatu. Inače, u to vreme, a i sve do početka 20. veka današnji Vračar, Čubura i sve praktično od Slavije naviše je bila šuma u koju su plemići išli u lov tako da taj potez nije bilo mesto za javnu demonstraciju moći...
Sa druge strane, skorija istraživanja u jednom manastiru blizu Mileševe otkrivaju mošti crkvenog velikodostojnika iz perioda Nemanjića... Analize su u toku...