Potop

Je Darko. A onda moja teorija objašnjava i Kolubaru, recimo. Nisam se htio previše udubiti i dati masu podataka, ovako mi je zgodnije. I čim neko nešto doda dobija se na težini.
Tu opet postoji i tektonika. Planine se izdižu, nešto raste nešto tone. Jasno mi je da recimo na Velebitu, Rumiji... ima školjki jer je more tu. Ali Majevica?
Ma materijala ko u priči.

Sad mi baš nije jasno, mislim da nije povezano. Tuzla je na 200 mnm, oko Fruške Gore 70. Ako je sve bilo panonsko more veća je logika da se scjedilo ka Vojvodini i tamo ostale naslage a ne na višoj koti. Jer bi trebalo da se velika količina vode postepeno isparava da bi dobili so. Znači najdublji dio, ili najmanja nadmorska visina.

Sad bi trebalo pronjuškati situaciju oko Tuzle.
Ako je teren tipa kotla, jame, zatvoren sa svih strana- tad je moguće da je plimni talas napunio područje, voda ostala zarobljena i postepeno ishlapila. I ostala so na dnu. Mada je tamo kamena a ne morska so.

[Banatski šetač]

Tema je toliko široka i neiscrpna da je ne bismo prodiskutovali za celo buduće vreme trajanja Foruma ( a želim mu bar stotinak godina).

Kao prvo, postojalo je pra more Tetis koje je zahvatalo mnogo veću površinu nego što je to bilo Pananonsko more kome su obodi bili do planina Rudnik i Valjevskih planina ( otuda se Fruška Gora, Avala, Kosmaj, Bukulja i Venčac zovu ostrvske planine jer su strčale iznad Panonskog mora). Dakle, Tetis je imao mnogo šire razmere i postojao je pre Panonskog mora, a neke od fosila koje posedujem sa obronaka Stare planine (ili Balkana po kome je celo poluostrvo dobilo naziv) su starosti iz doba krede, što je nešto manje od 150 miliona godina. Zapravo, sam naziv Stare planine predstavlja toponim koji predstavlja masiv u samom osvitu našeg dela planete.
Što se Tuzle tiče mogu reći samo da i sama mora salinitet dobijaju od slanih stena, a ne slane stene da nastaju od mora. Ono što se dešava u pustinji je isparavanje slane vode i to je drugačiji proces od onog u solani u Tuzli. Najveće slano jezero u Sahari, Chott El Jerid, je jedan od takvih primera. Bio sam tamo i fatamorgane su neverovatne na toj površini, kao i mnogo drugih stvari. Zapravo i sa samog Atlasa imam dosta fosila koji govore o nekadašnjem pramoru, a verovatno ne o potopu.
Nadam se da ne udavih, al rekoh u startu da je neiscrpna tema

[Enigma]

Ajd, ne moram sve sam, hvala ti Banatski šetaču !

[Banatski šetač]

citat od Enigma

Ajd, ne moram sve sam, hvala ti Banatski šetaču !

Da se i mi "mlađi" malo priključimo na teoretičarske teme ...

To što kažeš je ok. Ja sam mislio na potop prije 3 milenijuma. Pramora su takođe ok, ali po meni vode je svakim danom sve više. A po tim zvaničnim teorijama vode je sve manje.

pitke vode je sve manje. vode ce biti,slane,morske ali slatke i ciste vode...nisam siguran.
jos kad se doda zagadjenje...

Pitke vode ima ako ima padavina, snijega, lednika. I ta voda se putem do mora zaslanjuje i obogaćuje mineralima iz terena preko kojeg prolazi.
To se slažem sa Banatskim walkerom, to je istina. I rudnici soli u Tuzli i po Njemačkoj npr. jesu praistorijski samim tim što su prekrivani sedimentom koji se vjerovatno taložio eonima.
Mene muče slana jezera koja nisu prekrivena sedimentom tipa Juta, Atakama...ima ih posvuda na Zemlji.
Jer sve dok morska voda ne isparava više od dotoka slatke (takođe malo zaslanjene vode) neće biti ni slanog taloga. U slučaju povlačenja mora,ili recimo izdizanjem brda, zemljište će vrlo kratko biti zaslanjeno. Par kiša i imaš plodno tlo.

Drugi tip zaslanjivanja zemljišta se događa u delti Nila. Nil periodično naplavljuje sediment na teren oko riječnog korita. U nedostatku kiše a usljed isparavanja tlo je svake godine sve slanije. Efekat je manji odkad postoji brana ali je i dalje prisutan.