Sevso...

al je popularno
nisam mogao naci stari topic pa sam postavio novi...

Култура
Афера Севсо: Чије је сребрно посуђе
Наслеђено проклетство
Као легитимни власници ове колекције јавиле су се Мађарска, Либан и Хрватска, а траг води и преко једног Земунца

Део колекције Севсо
(Фото: Аукцијска кућа Бонамс)





Афера везана за римско сребрно посуђе Севсо, старо 1.500 година, ових дана пуни странице британских и америчких новина. Реч је о колекцији сребрног посуђа која је у време Римског царства припадала патрицију Севсу, а која је пронађена на просторима некадашњег царства.
Аукцијску кућу Бонамс у Лондону опседају научници, музејски стручњаци и колекционари да би се дивили богатом декоративном изгледу 14 предмета који припадају овој колекцији. Процењена на 187 милиона долара, ова колекција била је још само једном, и то врло кратко, изложена јавности 1990. године у Њујорку, и то само одабраним стручњацима по специјалном позиву. Садашњи власник, лорд Нортемптон, жели да је прода. Купио ју је раних 80-их година, али два претходна покушаја да је прода су пропала. Један је био 1983. године када је требало да је откупи Гети музеј у Лос Анђелесу, а други 1990. на аукцији у Сотбију. У међувремену, колекција је похрањена у депоу у Лондону.
Све је почело 1982. године када је Британац Спенсер Даглас Комптон, иначе лорд од Нортемптона, преко разноразних посредника купио десет сребрних предмета за које је тада платио два милиона долара. Како је један од посредника био и бивши председник аукцијске куће Сотби, Питер Вилсон, одмах је започела потрага за следећим идеалним купцем који ће за сребро платити много више.

Проблем су, међутим, били исправни папири који би потврдили право порекло ове колекције. Питер Вилсон је најпре купио шест комада од арт дилера из Либана, извесног Халима Корбана. Гети музеј је својевремено и одустао од куповине зато што су либанске увозне дозволе биле фалсификоване. У случај су се потом уплели и појединци спремни да „направе уредне папире”, али и бројне државе које су тврдиле да сребро потиче управо с њихове територије. Као легитимни власници ове колекције јавиле су се Мађарска, Либан и Хрватска. Све три државе изгубиле су парницу пред судом у Њујорку 1993. године. Мађарска заснива своје тврдње на чињеници да се на једној од великих сребрних посуда налази угравиран натпис Пелсо, што је латински назив за језеро Балатон. Траг води и преко радника каменолома Јожефа Шумега, који је 1978. године случајно ископао сребро код Балатона, а две године касније пронађен обешен у подруму у којем је скривао ову драгоценост. Сребрно посуђе је, потом, преко разних дилера доспело у Британију.

„Не бих желео да моја супруга или син наследе нешто за шта се везује проклетство”, изјавио је шездесетогодишњ и лорд Нортемптон за лондонски Сандеј тајмс. „Сумњам да ће колекција бити продата преко ноћи, али се надам да ће је неки појединац или институција купити и да ће постати део сталне поставке у којој ће посетиоци уживати”, рекао је Нортемптон.

Између водећих археолога данас се води полемика, да ли је увредљиво да један музеј излаже предмете за које се везује „етичка мрља”, будући да је реч о опљачканом благу. То мишљење заступа лорд Ренфру, бивши директор Института за археолошка истраживања у Кембриџу. С друге стране, лорд Редесдејл, секретар археолошке групације свих парламентарних странака, у изјави за лондонски „Гардијан” позвао је на детаљно истраживање порекла овог блага, као и на борбу против незаконите трговине археолошким вредностима.

Међу бројним теоријама у вези са колекцијом „Севсо” занимљиве су оне које се тичу Србије и Хрватске. Наиме, 1987. лорд Нортемптон преко Либанца Халима Корбана допуњава своју колекцију једним Севсо тањиром, који купује од „симпатичног Југословена” Антона Ткалеца. Тај тањир драстично увећава вредност збирке, а лорд од тада постаје уверен да је управо овај Земунац првобитни власник, односно „проналазач” колекције. Иако је Ткалец то одлучно негирао, он се и даље помиње као један од умешаних у читаву причу.

Процењена вредност колекције непрестано расте, а умножили су се и сребрни предмети за које се сумња да припадају Севсо групи. Претпоставка је да их је чак 30.

-----------------------------------------------------------

Резервисано за Тита

Аргументи Хрватске да Севсо потиче из ове земље базирају се на причи која се догодила 1961. године у близини Пуле. Наводно, тада су два локална полицајца позвана да фотографишу и направе документацију о управо ископаним сребрним предметима да би, потом, били одведени код високог официра војне безбедности где им је објашњено да би било добро да о ономе што су видели заувек ћуте: нађено сребро је, наводно, унапред било резервисано за Јосипа Броза. Тридесет година касније полицајци су, чувши за аферу Севсо, ипак проговорили. Иако су бројни експерти из разноразних разлога сумњали у ову верзију, Хрватска и данас пред међународним судовима потражује ову баснословно вредну колекцију.