Viminacium...

Туристички путоказ: Виминацијум
Парк за снове


Поново у купалишту старих Римљана




Први археолошки парк у Србији отворен је на античком локалитету Виминацијум. Удаљен је 100 километара југоисточно од Београда, правцем Пожаревац, Костолац; на лесној заравни свега три километра од Дунава, дуж тока Млаве. Радови на понтонском пристану још трају, одужила их је пролећна поплава. Осим тих хистеричних напада Дунава, опасност прети и од багера термоелектране Дрмно. Археолози буквално на метар испред огромних рингишпилских кашика које гутају земљу и лигнит – ископавају гробнице. До сада је у Виминацијуму откривено 13.000 гробница из периода од првог до четвртог века наше ере. То је светски рекорд за један локалитет.

Договор са енергетичарима је постигнут, повучене су линије до којих ће се „јести” земља. Археолошки парк ће се простирати на око 400 хектара. Истражено је свега пет одсто. У наредним годинама израњаће испод кукурузишта бедеми војног логора, тргови, храмови, терме, инсуле, палате… Виминацијум (50.000 становника), опустошили су и запалили варвари остављајући га вековима пустог – на срећу, јер су темељи, многи зидови и гробнице остали сачувани под земљом.

Посетиоци ће видети терме, капију и гробнице, удаљене међусобно на „пушкомет”. Покривени су белим платнима, раширеним на чврстој дрвеној конструкцији, из даљине изгледају као куполе. Ту је још и километар перфектно очуваног римског аквадукта. Урађен је чврст земљани пут, продавница сувенира (реплике античког накита), тоалет по европским стандардима и наткривена ресторанска тераса.

Централни простор је купола са гробницом цара Хостилијана (основано се мисли да је откривени пепео његов, ДНК анализе се раде у Аустралији). Испод куполе се налази и неколико костурова у положају у којем су и сахрањени. Посетиоци ће доживети и хорор сцене јер ће их испред тунела који води до три гробнице осликане фрескама дочекати бог подземља – високи младић у огромној црној пелерини с капуљачом. Сабласно подно светло води кроз тунел.

Спиритус мовенс археолошког парка је др Миомир Кораћ, једна несвакидашња личност: спој научника и неуморног организатора, те две личности у њему су складне, симултане као лева и десна нога. Захваљујући најпре њима, Србија је обогаћена за археолошки парк који сведочи да је наша земља још пре двадесет векова била део тадашње Европске уније – и то не периферни већ царски: на подручју Србије рођено је пет римских царева.