Zatvor

E zato kod tebe pise "neumorni tragac" Sutra kupujem pljosku.

Jeste more, neumorni, omatoreli hebivetar. To neumorni mi je Vumi kumovao

Mi se nocu skupimo po nekoliko i u njivu na razmak od 2 metra... cistimo od viska metala njive da bolje radjaju

Drzavni vrh definitvno treba da vas dodatno stimulise i nagradi. Niste ni svesni koliko to znaci za poljoprivrednike, jer skoro pa i ne moraju da oru

[Darko]

Sve ima svoje prednosti... Kao što neko reče, i inače mi se dešava da se sa detektorom osećam kao kriminalac, a još i noću, kada se rade "sumnjive radnje"...
Išao sam i noću i danju... Noću vam treba i lampa, ili kakvo malo svetlo, ali paleći ga samo privlačite pažnju, dosta je nezgodno, a kao što avgust reče danju na hrpici lako pronađete predmet...
Dan je ipak dan, i najbolje je naći teren u nekoj vuko.ebini i onda lepo i na miru... Što se maskirnih tiče,... nabavio sam i ja maskirne pantalone... kada se isprljate od zemlje na njima se toliko i ne vidi,... a kada vas vide u njima, a imam i extra maskirnu torbu za detektor u koju može i puška da stane, gledaju vas ipak sa podozrenjem...

Desila mi se i simpatična situacija...
Dok je Dunav bio nizak uspeo sam da odvojim u toku dana neka 2 sata... Skoknem do "kameničkog parka" i uz dunav, laganica... Nađem naravno čaure, zrna i kojekakvu municiju. U nekom momentu vidim prilazi mi stariji gospodin, tj. naciljao me, i kada je došao do mene pita: "Kolega?"...
Rekoh: "Ma ne, ja to iz hobija kada uhvatim malo slobodnog vremena, pa izađem na vazduh da prošetam, a i nikad se ne zna šta ću da nađem..." i pokažem mu metkić kompletan što sam pronašao... ispostavi se da je od tetejca, i tu krene priča...
Gospodin je policajac u penziji, voli čovek da šeta, prirodu i lov.
Malo kasnije prilaze još dvojica i u glas "Kolega?"
Mislili su zbog crnog kačketa,... maskirne torbe za detektor,... i da tu tražim neeksplodirana ubojna sredstva...
ajd´

[Enigma]

Meni su glavni problem kvalitetni tereni zagađeni minsko-eksplozivnim sredstvima, ne pamtim kada sam zadnji put mlatarao detektorom po njivama. Ljude rijetko sretnem, tek poneku lisicu, zmijurinu, srnu, divlje prase, a u zadnje vrijeme i vuka. Pogledamo se, ne diramo se i svak ode svojim putem. Važno je uživati i srasti s prirodom, a nalazi su manje važni, ali uvijek se nabasa na nešto kvalitetno u vukoebini. Nalazi su malobrojni ali u odličnoj kvaliteti, osim toga malo je ebenog smeća pa detektor možeš nabrijati do daske.

Kada vidim da mi neko prilazi na njivi preventivno stavim asov preko ramena (taman da razmisli da li mu se isplati fizicki obracun). Nikada ne gazim posejano, a pogotovo ako nesto nikne. Detelinu retko i jedino zimi, posle kopanja vratim busen na svoje mesto da se ne primeti, kao u vojsci kad smo vezbali postavljanje mine. Ako me teraju(a to je bilo dva puta do sada) izvinim se i odmah napustim teren. Nocu radim samo kad je zbog mesta danju nemoguce, i ako idem vise od 5 noci zaredom primetio sam da se toliko iscrpim da je to neverovatno, trazim maksimalno po mraku 3 sata jer posle gubim koncetraciju i ne radim kako treba. A mogu da zamislim koliko preskocim samo.