cacak

svrljajuci malo intarnetom naleteo sam na clanak novine ``kurir`` koji je izdat 7 oktobra ove godine!!! GORNJI MILANOVAC - Velika količina zlatnika koje je tokom Drugog svetskog rata uputila Jugoslovenska vlada u Londonu kao pomoć ravnogorskom pokretu u Srbiji i danas je zakopana u podnožju Ravne gore. To tvrdi Vladan Vasiljević (77), bivši pripadnik ravnogorskog pokreta, povodom informacija da je zlato zakopano kod Čačka.Vasiljević je rođen u Pranjanima, nadomak Ravne gore, a u njegovoj kući bili su smešteni štab Draže Mihailovića i engleski obaveštajni oficiri. Sada živi u SAD, u gradu Medajn (Ohajo), i u pisanoj i usmenoj informaciji Beti tvrdi da je lično učestvovao u razgovorima o ovom zlatu.- Nema ni govora da je zlato skrivano kod Čačka. Nesporazum je nastao jer su Pranjani i Ravna gora na kartama Engleza prikazivani kao čačansko područje. Avioni koji su doletali iz Engleske pomoć su bacali noću na području Pranjana, a sve je to primao pukovnik Đuen Bil Hadson. On je bio u Dražinom štabu sa još dva Engleza. Kada su bacani odeća i sanitet, to su čekali četnici, a kada je bacano zlato, bili su samo Englezi - kategoričan je Vasiljević.Prema priči Vasiljevića, zlato je najviše upućivano 1943. godine, kada su Englezi bili smešteni u kući njegovog rođaka Slobodana Vasiljevića, kao i kod njegovih roditelja.
- Englezi su tajno odlazili iz naših kuća noću kada je stizalo zlato i zakopavali ga pored rečice Dučine u selu Koštunići, između atara Simovića Ravni i Gajeva, na pola sata hoda do Ravne gore. To je Draža znao i zbog toga je bio u sukobu sa Hadsonom, a ne zbog ratnih dejstava - navodi Vasiljević, koji je tada bio maloletan i četnici nisu hteli da ga vode sa vojskom već je radio kao veza.On dalje tvrdi da je Hadson početkom 1948. godine u engleskoj ambasadi u Bukureštu stupio u vezu sa Mađarom Stefanom Golnerom, koji je odlično govorio srpski jezik. Njemu je dao skice i poslao ga u Pranjane kod Slavka Jočovića. Jočović je Vasiljevićev kum, koji se predstavljao kao pripadnik Udbe. -Lično mi je kum pričao da je Mađar tražio da ga odvede u vodenicu Svetolika Vukovića, pored Dučine. Kada su stigli, Mađar je izvadio skice i stao sa gornje strane vodenice i počeo da broji korake, jazom, do jednog jasena, a zatim je okrenuo nizbrdo prema reci. Ponovo je sa donje strane vodenice brojao korake i na mestu gde je bio presek, počeo je da kopa. Tu je našao dve kante pune zlatnika - priča Vasiljević.Sve je to, kako tvrdi, odneto i diplomatskim putem stiglo Hadsonu u Bukurešt. On kaže da su to seljaci posle rata znali, ali su iz straha ćutali, jer je Ozna stalno "češljala" teren. Vasiljević je posle rata dva puta bio u zatvoru i uvek je ispitivan o zlatu, ali je ćutao, plašeći se za život.Novinar Bete je obišao ove terene i pronašao pomenutu vodenicu, čiji vlasnik nije imao dece, pa je posinio Milovana Đurđića, koji je umro pre 21 godinu.- Sećam se tog jasena, koga smo mi posekli a pričalo se da je ovde negde zakopavano četničko zlato - priča Milesa Đurđić (75), Milovanova supruga, koja sama živi u vodenici.