Seljakov san probudio strucnjake

MISTERIJA JEDNOG ARHEOLOŠKOG NALAZA


Seljakov san probudio stručnjake

Nebojša Bošković iz Gornje Koritnice već tri godine iskopava drevni grad






Niš, 29. maja


Nebojša Bošković na "svom lokalitetu"
Već par godina belopalanačkim, pa i čitavim niškim krajem kola priča o seljaku koji na brdu između Bele Palanke i Babušnice iskopava grad i, kako sam kaže, "oživljava staru civilizaciju". Ako zreo čovek u punoj snazi iz dana u dan predano radi nešto neobično, još tvrdeći da ispunjava nalog koji mu je dat u snu, onda je lako pretpostaviti kakva sve "tumačenja" o takvom pregaocu i njegovom delu mogu da se prošire u seoskoj i palanačkoj javnosti.

Nebojša Bošković je više puta i pred tv-kamerama ispričao svoj roman: U noći između 30. i 31. januara 2000. godine, sanjao je da sedi ispod javora na brdu Kula ponad svog sela. Čuo je najpre krik, pa kad se osvrnuo, iza sebe video dvadesetak ljudi visokih dva metra, u mantijama. Potom čuo glas: Slušaj me dobro, tu gde si seo stepenice su, to je ulaz u crkvu koja je pravo gore, kreni i kopaj.

Prionuo je na posao sa sinom Zdravkom: zaista su otkopali stepenište, pa ulaz, otkrili ploču s otiscima nogu koze, ovce i psa, zatim našli krst, kandilo, kadionicu, našli – prema Nebojšinim rečima – kako mu je kazano: crkvu. One krupne ljude je, dodaje, više puta u snu video, pa nastavljao da kopa, danima, mesecima, godinama... Otkopao je zidove debljine dva metra, pa zidove od pečene zemlje, pored crkve i radionicu sa delovima obrađenih rogova... Na brdu Kula, dok se širio glas da otkopava sakriveno blago, ili da mu se nije u snu ništa javljalo već da mu se u glavi nešto pomerilo, pojavljivao se grad.

Nepokolebljiva vera u san

Nebojša Bošković, nastavljajući iskopavanja s oba svoja sina, ništa nije krio, svoju priču je ponavljao ne samo novinarima, već i belopalanačkoj inspekciji i policiji:

– Ne otkopavam nikakvo blago, oživljavam staru civilizaciju. Da sam na pravom poslu i putu, dokaz je da sam otkopao sve ono što sam sanjao. Sad mogu da se vide dokazi da je na Kuli bio grad, koje je sa severa štitila okomita litica, s istoka i juga visoki zidovi, dok je na zapadnoj strani, dole pod brdom, bilo selo... Na ivici grebena – pokazivao je otkopani kružni zid – bila je osmatračnica, s koje se vidi cela kotlina...

Tek nedavno se javno čuo glas nadležnih. Najpre iz Narodnog muzeja u Pirotu, u čijoj okružnoj nadležnosti je ovo područje, pa i "privatno nalazište". Predrag Pejčić, direktor ovog muzeja je protumačio da se verovatno radi o rimskom utvrđenju, koje je obnovio i izgradio car Justinijan da bi zaštitio svoje carstvo, a da se oko ovog naselja verovatno razvilo i civilno naselje... To potvrđuju Boškovićevi nalazi – novčići, krstići, ali i parčići ručne keramike nešto starije izrade, koji pokazuju da je na ovom mestu postojalo naselje još u praistoriji.

Zakasnelo reagovanje nadležnih

Što se službenog reagovanja tiče, po Pejčiću iako je Gornja Koritnica u nadležnosti pirotskog muzeja, kad su nepokretna dobra u pitanju dužnost i pravo ima da reaguje samo Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

Uz naglasak da je trebalo da reaguje i inspekcija i policija u Beloj Palanci, koje su više puta, kad su meštani prijavljivali da Bošković iskopava blato, obilazile lokalitet, direktor Narodnog muzeja u Pirotu je ustvrdio da je na vreme prosledio službenu belešku Zavodu u Nišu, ali da otuda rešenja nije bilo.

Međutim, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu je rešenje da se Nebojši Boškoviću zabrane radovi na brdu Kula izdao 14. maja, uz naglasak da se to čini posle prijave Narodnog muzeja u Pirotu. U rešenju se obrazlaže da kod Gornje Koritnice više ništa ne sme da se radi dok se ne formira stručna ekipa, koja će preuzeti lokaciju kad se za to budu stekli uslovi.

Na moguću reakciju Nebojše Boškovića da on svoj san mora da ispunjava, a da to i može jer radi na svom imanju, dodato je obrazloženje da je ovaj antički lokalitet i na opštinskom zemljištu, a još važnije, da bez obzira na sve, Zakon o zaštiti kulturnih dobara izričito zabranjuje neovlašćene istraživačke radove.

Šta je protekle tri godine bilo s primenom tog Zakona, koji važi od 1994. godine?

Uz navod da Zakon o zaštiti kulturnih dobara priznaje slučajan arheološki i drugi nalaz, ali da obavezuje da to bude odmah prijavljeno, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu, Aleksandar Radović, priznaje da se veoma često dešava da stručnjaci na lice mesta stignu poslednji. Zato što kaže, stručnjaci nisu straža koja može da se nađe na svakom kvadratnom metru područja koje je u njihovoj nadležnosti. Zbog toga se moglo dogoditi – doduše nešto predugo i javno obnarodovano - da neko kod Gornje Koritnice otkopa skoro čitav lokalitet, pa da se tek onda oglase oni kojima je to posao.

Priznajući da je nesporno potrebna reforma zaštite spomenika kulture, Aleksandar Radovića naglašava da se u tome mora početi od nacionalne strategije u ovoj oblasti, koju imaju i gotovo sve zemlje u okruženju – osim naše, naravno.


Tihomir Nešić

citat od rammstein

Priznajući da je nesporno potrebna reforma zaštite spomenika kulture, Aleksandar Radovića naglašava da se u tome mora početi od nacionalne strategije u ovoj oblasti, koju imaju i gotovo sve zemlje u okruženju – osim naše, naravno.
Tihomir Nešić
[/font]

Tadicionalno isprazne riječi foteljaša sa naglaskom na moramo, samo što nismo, trebamo....-